У општинама вишак пара, републички буџет празан

Кад би страни економиста којим случајем набасао на податке о приходима и расходима у централној српској каси и буџетима општина и градова могао би да помисли да бројке не одражавају слику једне исте државе. Републички буџет је у рекордном минусу, док су приходи локалних самоуправа у суфициту. Само у јануару, у односу на исти месец прошле године, приливи у локалне касе били су већи за више од 50 одсто или 2,4 милијарди динара. У исто време републички буџет био је у дефициту од око 37 милијарди динара.

Како је дошло до тога да једна држава у огледалу има две потпуно различите слике? Томе је кумовао Закон о финансирању локалних самоуправа који је ступио на снагу 1. октобра прошле године. По том пропису, највећи део прихода од пореза на зараде остаје локалним самоуправама. Уместо дотадашњих 40, у буџете општина и градова сада одлази 80 одсто тог намета. Због тога су приливи од пореза на плате на локалу у јануару били чак 80 одсто већи него лане. Фискални савет својевремено је израчунао да ће се по том основу појавити јаз у централној каси од 40 милијарди динара.

Како показује анализа портала Макроекономија.орг, и сви други извори прихода на локалу су значајно повећани. Укупни издаци донације и трансфери повећани су за 813 милиона динара, остали приходи за 811, порез на имовину за 282, други порези за 241, примања од задуживања за 101, док су смањена примања од продаје имовине за седам милиона динара.

Док се на републичком нивоу штеди, па је влада недавно и донела мере уз помоћ којих ће обезбедити 15 милијарди динара, на локалу има простора за већу потрошњу. У јануару издаци општина и градова били су већи за трећину. Највећи релативни раст издатака, према анализи портала Макроекономија.орг, имали су донације и трансфери (више од 82 одсто), отплате камата (77,2 процента) и капитални издаци (72,8 одсто). Издаци за набавку робе и услуга повећани су за 37,1, а за субвенције 48,2 одсто.

– Подаци потврђују ранија мишљења и анализе да ће већи порез на доходак, који остаје на располагању општинама и градовима, угрозити финансирање републичког буџета, док је створио неограничене могућности за раст потрошње свих намена и мотива – каже Мирослав Здравковић, уредник Макроекономије.орг. – Стога би, након избора, једна од мера која би имала највећи утицај на консолидацију републичког буџета, требало да буде да се са 80 одсто пореза на доходак који иде локалним срединама смањи на 60 процената. У другој половини године то би значило за око 10 милијарди динара мањи дефицит републичког буџета, а без великог негативног утицаја на финансирање локалних органа власти. То би била једна од најбезболнијих мера у жељеном правцу смањивања дефицита у јавној потрошњи – истиче Здравковић.

Ипак, ситуација у локалној каси је таква да то највероватније неће бити довољно да минус у каси до краја године остане у законским оквирима како се држава не би додатно задуживала. Јер, према процени Фискалног савета, ове године требаће најмање 35 милијарди динара додатне уштеде да би се избегао толики јаз између прихода и расхода. Уз то, подаци о приливима у централну касу уопште нису охрабрујући. По договору са Међународним монетарним фондом минус на нивоу целе државе, који подразумева и централни буџет, као и касе локалних самоуправа, покрајински буџет и фондове, не сме да буде већи од 26 милијарди динара. Само у прва дрва месеца мањак у централној каси био је већи од 37 милијарди, док је на нивоу целе државе око 31 милијарда динара. Према неким проценама Фискалног савета постоји опасност да ће јаз у првом тромесечју достићи 50 милијарди динара, што је дупло више од плана.

Иван Николић, сарадник Економског института, сматра да приходили локалних самоуправа морају бити међу првим тачкама у подсетнику рада новог министра финансија. Недопустиво је, каже, да републички буџет грца у дефициту, а да у локалним касама има вишкова, који објективно нису велики, али принципијелно ствари стоје окренуте наглавачке.