Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шпијуни хоће право на убијање

Шпијуни хоће право на убијање
Беспилотним летелицама, такозваним „дроновима”, ЦИА из ваздуха убија осумњичене за тероризам Фото Бета

Две наизглед неповезане вести упућују на закључак да обавештајне службе САД и Немачке припремају серију ликвидација на Блиском и Средњем истоку, у оквирима такозване глобалне борбе против тероризма.

Према писању „Вашингтон поста”, ЦИА је средином недеље обавестила амерички Национални савет за безбедност (НСЦ), коме председава председник Барак Обама, о планираном повећању броја борбених летова беспилотних летелица над Јеменом. Захтевано је „политичко покриће” за ликвидацију из ваздуха лица осумњичених за тероризам – чак и ако нема доказа за њихову кривицу.

У Немачкој је шеф Савезне обавештајне службе (БНД) Герхард Шиндлер апеловао на агенте да се одважније упуштају у операције високог ризика. У додатку који није био за јавност, Шиндлер је рекао: „Мајка брине о својој деци.” Обећао је подршку обавештајцима, тврде извори, а влади у Берлину је дипломатски предочио да агенти морају добити већа овлашћења и заштиту државе.

О каквим је операцијама реч произлази из изјава о наглом порасту броја чланова и активности терористичких организација, од Арабијског полуострва до Пакистана. Према наводима БНД-а, акцијама прикупљања доказа против појединаца немогуће је правовремено и ефикасно супротставити се терористичкој опасности.

Решење по укусу западних оперативаца нуди тактика ЦИА „Сигничер стрaјкс”, која подразумева напад кад се појаве предзнаци (опасности). Деловање у складу са крилатицом „пуцај, питај касније” стручњаци, у жаргону, називају „превентивни одстрел” док аналитичари вашингтонског „Поста” истичу да ова пракса није нова.

„Реч је о покушају легализације постојеће праксе вишеструко опробане на просторима од Арабијског полуострва до Авганистана и Пакистана”, анализира амерички дневник.

Исправност анализе потврђује писмено образложење које је ЦИА упутила у председнички подрум, у подземном склоништу Беле куће, где се одржавају састанци НЦС-а.

„Приликом напада на локације у Пакистану на којим се претпостављало да бораве осумњичени терористи, елиминисано је више циљева (особа предодређених да буду усмрћене), него у прецизно припреманим акцијама против појединаца”, пише у тексту ЦИА који је цитирао „Пост”.

У цитираном захтеву није поменуто да је приликом „превентивног одстрела” (терориста) само у последњих неколико месеци страдало на стотине недужних цивила. У Сомалији је у октобру прошле године страдало 78 цивила, у новембру 41 особа, у јануару је било 30 недужних жртава, а у марту њих 35. У превентивним нападима на терористичка упоришта у Пакистану од 2004. до данас страдало је, према званичним подацима, 2.863 особе, међу њима 2.292 цивила који су проглашени – колатералним жртвама.

Ако је америчка позиција јасна – ЦИА је суочена са протестима широм света и тражи званично покриће – у Немачкој је ситуација сложенија. Устав забрањује немачким оружаним формацијама и пратећим службама да користе оружје, осим у самоодбрани. Захтев да се у устав унесу одговарајуће измене – у циљу сузбијања тероризма – који је садашњи министар финансија Волфганг Шојбле поставио још у функцији шефа безбедносног ресора није прихваћен.

Посланик Зелених Ханс Кристијан Штребеле пребацио је Бундесверу и обавештајцима да свесно користе недореченост устава који забрану коришћења оружја прописује на територији Немачке.

„У извештајима о ликвидацијама терориста у које смо били умешани, редовно се користи израз ’екстериторијална егзекуција’. С разлогом се наглашава се да је реч о ликвидацијама изван граница Немачке”, истиче Штребеле.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.