Место екуменског дијалога

Бари, фебруара – Међу десет ствари које не треба пропустити у Барију, на првом месту је увек и у свим препорукама чувена базилика Светог Николе, смештена у Старом граду, чије је разгледање доживљај за сваког туристу, поготово из Србије. У базилици, над олтаром испод кога су похрањене мошти свеца, налази се драгуљ ове цркве – икона Светог Николе за коју све до пре две године није било јасно да ли је дар српског цара Стефана Дечанског (а јесте) или, како су неки мислили, краља Милутина. Дрвена икона обложена сребром ових дана није била на свом месту, јер је експонат на изложби у суседној тврђави. На њеном месту, у базилици је руска застава.

Кажу да Бари дугује све или готово све Светом Николи. У древна времена, био је безначајно насеље које историја готово да не памти. Тек у 11. веку, после преноса моштију Светог Николе из Мире, у Ликији, град се нагло развија све до данашњих дана када је један од најјачих економских и трговачких центара Италије. Град који је у својој историји био раскршће култура, језика и вера, са базиликом Светог Николе постаје место екуменског дијалога, не само због географске позиције, већ пре свега због историјско-религиозног контекста.

То је место могућег уједињења цркве и помирења, па овде предвиђају сусрет папе Бенедикта Шеснаестог и руског патријарха Алексија Другог. Симболично, поред трга Ферарезе, где се завршава булевар Виторија Емануела, на огромном рекламном паноу рекламира се увођење директне авионске линије за Москву.

"Бари, отворени град", како га зову у Италији, престоница је регије Пуља, познате по дуговечности, посебно жена, које овде у просеку живе више од осамдесет година. Зашто су становници Регије Пуља међу најдуговечнијим? Зато што, кажу, мало раде а здраво се хране. Маслиново уље из ове регије једно је од најквалитетнијих не само у Италији, већ на целом Медитерану. Било у ком правцу да се крене из Барија, према градићима Трани и Барлета северно уз море, или у унутрашњост према замку Кастел дел Монте који је под заштитом Унеска, поред пута се простиру непрегледни маслињаци.

И ресторани нуде здрав медитерански мени: лососа на жару, дагње на бузару, пасту са поврћем, рижото са морским плодовима, сиреве, салате и воће. Чак и у наполитанској пицерији, прво ћете добити разна предјела попут буковача са презлама, пршуте у маслиновом уљу, запечене моцареле... Да Бари још није платио цех глобализацији, види се и по ресторанима са италијанском кухињом који су, за разлику од Мекдоналдса на пример, препуни.

Да ли је нешто од горе наведеног разлог што су станови у Барију изузетно скупи? Изнајмљивање двособног стана стаје око 1.000 евра месечно, а гарсоњера не може да се нађе за мање од 500. Нико нема одговор на то зашто су цене тако високе, иако потражња није већа од понуде, али тврде да станарине у Барију премашују и оне у Риму, изузимајући строги центар италијанске престонице.

Све друго у овом граду веома је повољно, поготово ових дана када распродаје снижавају цене од 20 до 50, а негде и до рекордних 80 одсто. Снижења једино не дотичу скупе бутике у пешачкој зони, улици Спарано, у којој чизме и јакне задржавају цену од око 300 евра.

Бари је град лепе архитектуре, са монументалним здањима попут зграде Атенео у центру града одакле се пружа поглед на улицу Спарано која се "улива" у Стари град, на катедралу с једне и на железничку станицу с друге стране. Најлепши архитектонски доживљај је ипак шетња по Старом граду, од базилике Светог Николе до Катедрале и тврђаве, која укључује и опасност да будете опљачкани уколико торбу не држите чврсто уз себе или испод капута. Шетње без новчаника овде сви препоручују, јер, како се нашалило особље једног од хотела, традиција Италије није само пица, већ и мафија.