Енигма и за Тита

Током једног пријема за спортисте, после церемонијалног дела, Јосип Брзо Тито је пришао тада најбољем југословенском фудбалеру Драгану Џајићу и упитао га:
"Када сви очекују да Црвена звезда падне, ви се дигнете. Како је то могуће?".
Очигледно да је доминација Звезде у бившој Југославији, која је пуни замах достигла управо у данима Џајине играчке славе, била енигма и за самог Тита.

После Другог светског рата највише пажње је посвећивано Партизану, као изразито војном клубу и наднационалном клубу, док је Црвена звезда окарактерисана као "народни", па и "полицијски", иако рецимо Слободан Пенезић Крцун никада није имао неку од највиших функција у нашем најтрофејнијем фудбалском клубу. Али, далеко од тога да Крцун није умногоме помагао "црвено-белима". Председник Скупштине клуба је био и некада водећи српски комуниста Драгослав Дража Марковић (8.3.1954–13.9.1955), као и ондашњи функционери ЦК СКЈ Радован Пантовић (у два наврата) и Миладин Шакић.

У златном периоду, када је Звезда 1991. покорила фудбалску Европу и свет, председник Скупштине је био Светозар Мијаиловић, активиста Социјалистичке партије Србије. Ипак, он је тада само фигурирао, а кључне улоге имали су генерални секретар Владимир Цветковић и директор Драган Џајић. Цветковић је касније као нестраначка личност изабран за министра спорта, али је паралелно обављао и функцију генералног директора у Звезди, држећи слику Слободана Милошевића у канцеларији на "Маракани", због чега је често био критикован.

Тих деведесетих година прошлог века, започетим Звездиним историјским успесима, а настављеним наглим пропадањем услед ратова, спортских санкција, економске кризе, незабележеног одлива играча, долази до снажног покушаја инфилтрирања политике на разне начине. Кроз управу Црвене звезде су продефиловали некадашњи министар унутрашњих послова Србије Радмило Богдановић, а били су ту и председник Скупштине Србије Драган Томић, Томица Раичевић... Притисци су у једном периоду постали исувише јаки, озбиљно угрозивши деценијама стварани имиџ. И тада на сцену ступа Драган Џајић и храбро се одупире добро осмишљеним плановима за политичко преузимање најтрофејнијег српског клуба.

– Када се присетим тих најтежих времена, дивим се сам себи, јер нисам допустио политизацију Звезде. Била је то тешка и опасна борба, у којој смо на крају успели да очистимо клуб од политичара – казао је Џајић, који се пре две и по године самоиницијативно повукао са места председника клуба.

Политика је била узела толико маха, да су у једном тренутку Џајић, па и Цветковић, завапили и путем јавног прогласа упутили јасну поруку: "Оставите нас на миру". После демократских промена ситуација није била критична као раније, али је Звезда била и остала велики магнет за политичаре. Донедавни генерални секретар Небојша Лековић био је функционер Нове демократије, а члан Управног одбора Милан Томић је члан владајуће Демократске странке Србије. На челу Спортског друштва је Александар Влаховић из Демократске странке, бивши министар за привреду и приватизацију у влади Зорана Ђинђића. Пре Влаховића на том положају су били кадрови СПС-а Миливоје Стаматовић и кратко време Бранислав Ивковић.

У жижу медијског интересовања је поново доспео и Драган Џајић, овог пута као први предложени кандидат, додуше засад само путем штампе, за будућег министра спорта Србије..

– Не кријем да би ми била част да будем први министар спорта самосталне Србије. Међутим, тиме се уопште не оптерећујем. Видим да се моје име све чешће помиње у том контексту, али идеја није потекла од мене. Никада се никоме нисам наметао, поготово након свега што сам постигао у животу. После више од четири деценије активне верности Звезди, одмор ми је пријао, мада као спортски човек увек волим нове изазове и за њих сам потпуно спреман – закључио је Драган Џајић.