Између папира и екрана

"Не верујете онима који говоре да ће штампа изумрети: новине чита све више људи широм света", поручио је Дан Гевин Орејли, председник Светске асоцијације новина (WAN), осокољен најновијим бројкама о стању у новинској индустрији у 2006. години. И заиста, чињенице из његове презентације одржане прошле недеље у Лондону, сведоче да су вести о скором нестанку новина у најмању руку преурањене. Уверите се и сами:

Продати тиражи дневних листова су током 2006. порасли за 1,9 одсто. Ако се томе додају и бесплатни листови, светски тираж је био већи за 4,3 одсто. Дневно је продавано 510,4 милиона примерака новина, које је читало 1,4 милијарде особа.

Укупан број дневних листова (не рачунајући бесплатне) нарастао је на 11.142, што је за 3,1 одсто више него у 2005.

Тиражи бесплатних дневника су више него удвостручени у последњих пет година и достигли су 40,8 милиона примерака дневно.

Штампа (дневне новине и магазини), највећа је огласна платформа, са 42 одсто укупног огласног колача. Дневни листови су при томе узели 29,4 одсто укупног светског буџета за оглашавање – испред њих је само телевизија. Приходи од огласа у њима порасли су у 2006. за 4 одсто, а у последњих пет година за 15,6 одсто

Ове оптимистичке вести нису, међутим, обрадовале лидере новинске индустрије. Разлог је једноставан: Орејлијеве бројке су глобална статистика, која, као и свака статистика, више покрива него што открива.

Новине су више куповане и читане и нови листови су покретани највише тамо где су пристизале нове описмењене генерације које су по први пут добиле прилику и да зарађују довољно да им преостане и за новине: у Индији и Кини. Број листова је у Индији у прве четири године овог века повећан за 33 одсто, док су тиражи у Кини у истом периоду порасли за 28 процената. Ако би се ове две земље изузеле, глобални раст тиража износио би само 0,04 одсто. Па и тај пораст би се односио на остатак Азије.

На Западу, где се постављају новински и новинарски стандарди, тиражи су и даље повод за лоше вести.

Највећа криза је у Америци. Тиражи тамошњих укупно 745 дневних листова опали су радним данима у прошлој години за 2,1 одсто, а њихових недељних издања за 3,1 одсто. Мерено на дужи период, од 1985, пад је већ достигао 30 одсто.

На мукама су и најпознатији новински брендови: "Њујорк тајмс" је изгубио два одсто и пао на 1,12 милиона продатих примерака дневно, "Вашингтон пост" је у минусу 3,5 процената и пао је испод 700.000 примерака, "Лос Анђелес тајмс", који је 1991. продавао 1,2 милиона примерака дневно, сада је спао на 815.723 – само у 2006. је изгубио 4,2 одсто.

Држе се једино два дневника који имају статус "националних" (горе поменути, упркос свом великом утицају, спадају у категорију "локалних"): "Вол стрит џорнал" који имао мали раст (тираж му је сада 2,06 милиона), док је "УС тудеј" остао на истом: 2,2 милиона продатих примерака.

Овако невесело стање амерички издавачи правдају и смањивањем броја примерака које су продавали хотелским ланцима и авио-компанијама уз попуст и до 75 одсто, зато што оглашивачи нису заинтересовани за ту "случајну" публику, већ само за лојалне читаоце.

Са ове стране Атлантика, у своје тираже највише су улагали Британци, са бесплатним ЦД и ДВД плочама, књигама, постерима птица, кухињским рецептима – да би упркос томе сви национални дневници у 2006. имали мању продају него у претходној години.

Објашњење за ову ситуацију је свугде слично: нови начини да се сазнају вести и дође до информација, односно одустајање читалаца од папира и окретање екрану. Дакле, Интернет.

Суочени са новим навикама нових генерација, листови су се нашли у зачараном кругу: принуђени су да своје садржаје објављују и у електронској форми, где се доступни бесплатно, што повратно утиче на мању продају папирног издања. При томе, немају избора: за опстанак је неопходно и једно и друго.

Док читаност новина опада, расте њихова "гледаност": коришћење новинских сајтова порасло је за 5,3 одсто (достигло је 59 милиона посета, или читалаца, дневно). Сајтови сада нису само пресликане новине: они нуде вести из сата у сат, мултимедијалне садржаје и "повратну везу": могућност дијалога са новинарима и коментарисања садржаја.

Комерцијално међутим, то је исплативо само некима: претплату успешно убирају једино "Вол стрит џорнал" и "Фајнаншел тајмс". Остали главнину нуде бесплатно, наплаћујући само коришћење архива или читање ексклузивних колумни. Стратегија је једноставна: подстаћи читаоце да се везују за бренд и што више времена проводе испред екрана, у уверењу да ће то једног дана платити – оглашивачи.