Штедљиве сијалице – опасне само у гомили

Први погон за рециклажу такозваних штедљивих сијалица биће отворен за месец дана, у постројењу за рециклажу панчевачке фирме „Божић и синови”. У њему ће, уверавају у тој компанији, моћи да буду прерађене не само све штедљиве сијалице из Србије, већ и из региона. Пун капацитет погона ипак ће у прво време сигурно остати неискоришћен, јер систем сакупљања тог опасног отпада практично не постоји.

Мада се штедљиве сијалице све више користе, популаризоване кампањом, која тврди да су дуготрајније од обичних, што се, додуше, често показивало нетачним у српским домаћинствима, за рециклажу се прикупи свега неколико промила. „Божић и синови” су великим фирмама и пословним објектима, који су за то били заинтересовани, доставили контејнере за одлагање таквих сијалица, али је и то даље само мрвица с укупног тржишта. Због тога је рециклажа штедљивих сијалица за сада неисплатива.

– Истина је да се рециклажа финансира екотаксом, коју привреда уплаћује држави, а она је распоређује предузећима из тог бизниса. То није довољно. Пошто средства за рециклирање стижу из државне касе, ми не можемо да наплаћујемо наше услуге од фирми из којих преузимамо сијалице. Фирме инсистирају да ми платимо њима да би нам предале робу, а од њене прераде и даље не можемо довољно да зарадимо – објашњава Гордана Влајић из „Божића и синова”.

Држава размишља о томе какве подстицаје рециклажи штедљивих сијалица може да пружи, кажу у Министарству животне средине, рударства и просторног планирања.

– То није међу најхитнијим темама, јер се штедљиве сијалице тек шире у Србији. У Европи иду ка томе да класичне сијалице све више избацују из употребе. С таквим трендом, који је приметан и код нас, рециклажом штедљивих сијалица, и ми ћемо ускоро морати да се озбиљно позабавимо – наводи Бојан Ђурић, државни секретар у министарству.

То што штедљиве сијалице спадају у опасан отпад не значи и да су претња док су још у својим грлима по спаваћим собама и канцеларијама. Приче о томе да, када су упаљене, испуштају канцерогене материје или уколико то није истина да је већ и жива из њих довољна да их заувек протерамо из лампи над нашим главама, претеране су, кажу на Електротехничком факултету (ЕТФ) у Београду.

– Оне садрже три милиграма живе, што је хиљаду пута мање од количине у топломерима. Све и да се то пролије, није ризично. Тек је количина живе из мноштва сијалица таква да је се треба клонити. Због тога су оне опасан отпад, јер ако би се велики број сијалица нагомилало на обичној комуналној депонији без мера предострожности, дошло би до хазардне количине. Те сијалице се употребљавају 30 година и није се тврдило да су опасне све донедавно. Верујем да је то кампања произвођача ЛЕД сијалица, које, заправо, имају исте мане као и такозване штедљиве, које су врста компактних флуоросцентних. Њихов истински недостатак је што имају сужен спектар боја и што немају добро одвођење топлоте, због чега се не смеју ставити у затворену лампу или на влажно. Пошто се то углавном не зна, оне брзо пуцају код нас, па их зато и бије глас да уопште нису дуговечне, то јест штедљиве – каже професор Миомир Костић, са ЕТФ-а.

---------------------------------------------------

Места за одлагање

Већина контејнера за одлагање штедљивих сијалица налази се у просторијама компанија и пословних објеката, где су намењени само интерним потребама. Контејнери у које било који грађанин може да убаци своје потрошене штедљиве сијалице у Београду се налазе испред зграде новобеоградске општине и тржних центара Меркур и Ушће.