Угашен загребачки „Вјесник”

Протеклог петка, после 72 године излажења, престао је да постоји загребачки дневни лист „Вјесник”, новине „с најдужом традицијом излажења у Хрватској”.

Пошто је држава одбила даље суфинансирање, „Вјесник” је дословно „убијен у неколико минута, у овај петак”, што је „најблаже речено скандалозно”, констатују колеге из већ непостојећег „Вјесника”, настојећи да одрже свој интернет портал, преко кога шаљу гласове вапијућег у пустињи.

Транзициона гиљотина, без обзира на те вапаје, истранжирала је загребачки дневни лист и његову 72 године дугу историју, сместивши их дефинитивно у прошлост.

Овај лист је почео да излази 24. јуна 1940. као гласило Комунистичке партије Хрватске, под називом „Политички вијесник”, а 11. маја 1945. појавио се као дневни лист „Вјесник”. Годинама је био несумњиви гласноговорник партијске и државне политике Хрватске, али и матица из које ће шездесетих година израсти једно од најмоћнијих новинских и издавачких предузећа у СФР Југославији.

Главни уредник „Вјесника” био је од 1951. до 1953. године чувени Фране Барбијери који ће касније прећи у Београд. Као први човек НИН-а, са колегама из тог недељника, покренуо је неку врсту револуције у српској и југословенској штампи, пошто се НИН 4. априла 1971. године појавио штампан у колору и у форми њузмагазина.

„Вјесник” није седео скрштених руку, већ је као неку врсту пандана НИН-у, почео да објављује „Вјесник у сриједу” (ВУС) као њузмагазин.

Односе на релацији Београд – Загреб, односно „Политика” – „Вјесник” и НИН – ВУС, иако су они били несумњиво конкурентски, красили су колегијалност и међусобно уважавање, што се преносило и на читалачку публику, која је ипак показивала спремност да упоређује и вага квалитет водећих београдских и загребачких гласила.

Тај тињајући спор је, на велико изненађење, својевремено разрешио нико други до др Владимир Бакарић, неприкосновени партијско-политички лидер у Хрватској од 1941. до своје смрти, 1983. године.

Баш на страницама „Вјесника”, или ВУС-а (сећање је варљиво), др Бакарић је констатовао, отприлике, да Загреб никада неће имати тако квалитетан лист какав је београдска „Политика”.

Он је, свакако, имао у виду и чињеницу да је „Вјесник” настао као гласило КП Хрватске, а да је „Политика” рођена као независни лист, те да је „Вјесник” од „Политике” млађи чак 36 година.

Загребачком „Вјеснику”, ето, није се дало да обележи ни свој 72. рођендан. Транзициона времена дефинитивно су га потопила у „црни петак”, 20. априла.