Кондолиза Рајс на тапету

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 4. фебруара – Кондолиза Рајс и даље је међу анкетираним земљацима најпопуларнија домаћа политичка личност, али је све више изложена критикама колега –политичара. Представници обеју главних странака учестало је "узимају на зуб" као једног од креатора стратегије на ирачком фронту и неефикаснe дипломатије САД, пре свега на проширеном Блиском истоку.
Жаоке на њен рачун умножиле су се нарочито после недавног одласка Доналда Рамсфелда с дужности шефа Пентагона, на кога је протеклих година сваљивана главна одговорност за хаотизацију у Ираку, истиче данас "Њујорк тајмс". Њој се још не ударају тако жестоке пацке као Рамсфелду, али јој ипак "дланови бриде".

Најнепријатнија околност по њу изгледа да је та што је дошла "на тапет" и утицајних лидера из њене Републиканске партије који, додуше, више не штеде ни председника Џорџа Буша. Тако се претендент за преузимање председничке функције Џон Мекејн удружио с демократским колегом из Сената Карлом Левином у "преслишавању" Рајсове да би после размене писама с њом заједнички оценили да њен одговор само потврђује да администрација није довољно упозорила владу у Багдаду да ће "сносити озбиљне последице" ако не испуњава обавезе за сређивање тамошњег стања. "Мораћете много боље да радите свој посао", поручио јој је, у недавном конгресном преиспитивању, републикански сенатор Џорџ Војнович. "Тајмс" подсећа да су Рајсовој посредне али оштре примедбе упутили и њени претходници на функцијама шефа дипломатије и председниковог саветника за националну безбедност.

Сведочећи пред сенаторима, такав критички курс су испољили Џејмс Бејкер, Хенри Кисинџер, Медлин Олбрајт, Брент Сковкрофт и Збигњев Бжежински. Замерили су јој, уз остало, што одбија (као и Буш) да поведе дијалог са Ираном и Сиријом ради сређивања ситуације у Ираку, за чије погоршање Вашингтон оптужује и те две земље. "Шефа дипломатије имамо да би се ангажовао у догађајима а не да би давао категоричка саопштења", пребацио је Бжежински Рајсовој.

За Кондолизу Рајс овакве "стреле" су новост у њеној каријери која је добила "звездане" обрисе. Поред тога што је хваљена као пасионирани солидни пијаниста, истицана је у последње време и као "узор у одевању", па и модни детаљ, јер је један италијански креатор њен лик ставио на нови модел сукње.

Али, појавила су се и неугодна повезивања њеног приватног живота са политичком ангажманом. Демократска сенаторка Барбара Боксер жацнула ју је опаском да "не плаћа личну цену за рат, јер нема блиске рођаке на ирачком бојишту".

Кондолиза Рајс је на то одговорила: "Иако нисам удата и немам децу, мислим да могу да учествујем у доношењу добрих одлука за земљу". Ствари у њеном ресору, међутим, не стоје добро: понајвише због рата у Ираку опао је имиџ САД у свету, стара кризна жаришта (Блиски исток) поново се распламсавају, а појављују се и нова (нуклеаризација Ирана и Северне Кореје). Компликују се, како се наводи, и односи с Русијом, уз остало и око Космета, још нису опорављени односи са европским савезницима, док у Ираку приоритет добија безбедност уместо прокламоване демократизације…

Подршка јој је, међутим, постојана тамо где је за њену каријеру најважније: и даље слови за једног од најближих пријатеља породице Буш, како председника тако и "прве даме". Уз то, за разлику од Рамсфелда коме су његови сарадници замерали да је арогантан и да нема слуха за мишљења других, она одржава добру комуникацију, кажу, са својим службеницима.

Има и своје обожаваоце који је на сајта промовишу као "најподеснијег кандидата за будућег председника САД". Она истрајно пориче такве амбиције и понавља да би се радије посветила каријери пијанисте или управљању лигом америчког фудбала.

Распон у тим приватним прижељкивањима једне од најмоћнијих жена света, какву јој медији титулу дају, испољава се и на њеном садашњем послу. Дочекана је својевремено као "меки тон" америчке спољне политике, да би данас била третирана као актер унутрашње политичке арене где почиње да превладава прилично "оштра игра", каква се очекује и у вечерашњем финалу америчког фудбала.