Избори у (не)уређеној држави

У садашњој заглушујућој буци предизборне кампање, у којој се троше огромне паре пореских обавезника, уређење неуређене државе – без чега није могуће успешно и на законит начин решавати било које друго питање – уопште није присутно. Осмелио се једино лидер СДПС-а Расим Љајић да укаже да су економија и уређење државе два најважнија питања с којима се мора позабавити нова влада.

Узалудни су сви напори законодавне власти да доноси добре законе ако их извршна власт не примењује. Још је узалуднија прича о привлачењу страних инвеститора ако им необуздана, нестручна и партократска бирократија својим нестручним поступањима, уз примесе мита и корупције, прави проблеме. Правно уређење државе са стручним и ефикасним, али и добро плаћеним државним апаратом, и политичка стабилност су два основна услова на основу којих страни озбиљни инвеститори процењују где да уложе новац. У државу без ова два критеријума долази само шпекулативни и капитал сумњивог порекла, што је карактеристика многих инвестиционих фондова са офшор дестинација.

Као резултат нагодбе политичких странака приликом формирања власти, при чему смо били сведоци прављења непринципијелних и штетних коалиција, странке су добијене ресоре претварале у своје „феуде” у чији се рад влада мало или нимало мешала. „Феуди” и њихови „феудалци” у својим „забранима” су запошљавали своје партијске кадрове. Када је „забран” био мали измишљани су уреди, фондови, савети, комисије, агенције... Партијска бирократија је набујала са, како сама власт признаје, неких осам на око тридесет хиљада чиновника. Партократија је у овој маскаради превазишла и Марфијев закон.

У изборној кампањи неких странака, и то управо оних које су понајвише кумовале тој пошасти, сада се заклињу да ће се обрачунати са њом.

Навикли смо да нам политичари, како воле да кажу, „у жару политичке борбе” свашта сервирају и обећавају. У предизборну кампању се укључују и неки представници извршне па чак и судске власти. Како другачије, на пример, схватити изјаву портпарола јавног тужилаштва Тома Зорића о преиспитивању 24 спорне приватизације. На прозивку шефа ЕУ у Србији господина Венсана Дежера да унија од Србије очекује да реши спорне приватизације, поменуте још јуна прошле године у Резолуцији ЕП, господин Зорић је одговорио да су они све то „проверили и благовремено обавестили”. И гле чуда, од 24 набројане фирме, поменуо је неке и, гле чуда, издвојио само име Богољуба Карића, истичући да је против њега покренут поступак. А Карића у негативном контексту ових дана помињу лидери неких владајућих странака као коалиционог партнера неких опозиционих. Политички лидери то могу себи да допусте, али би господин Зорић морао знати како се таквo посебно помињање само једне личности у вези са спорним приватизацијама тумачи. Е, то је оно с почетка текста да немамо уређену државу.

Амбасадор у пензији