Izbori u (ne)uređenoj državi

U sadašnjoj zaglušujućoj buci predizborne kampanje, u kojoj se troše ogromne pare poreskih obaveznika, uređenje neuređene države – bez čega nije moguće uspešno i na zakonit način rešavati bilo koje drugo pitanje – uopšte nije prisutno. Osmelio se jedino lider SDPS-a Rasim Ljajić da ukaže da su ekonomija i uređenje države dva najvažnija pitanja s kojima se mora pozabaviti nova vlada.

Uzaludni su svi napori zakonodavne vlasti da donosi dobre zakone ako ih izvršna vlast ne primenjuje. Još je uzaludnija priča o privlačenju stranih investitora ako im neobuzdana, nestručna i partokratska birokratija svojim nestručnim postupanjima, uz primese mita i korupcije, pravi probleme. Pravno uređenje države sa stručnim i efikasnim, ali i dobro plaćenim državnim aparatom, i politička stabilnost su dva osnovna uslova na osnovu kojih strani ozbiljni investitori procenjuju gde da ulože novac. U državu bez ova dva kriterijuma dolazi samo špekulativni i kapital sumnjivog porekla, što je karakteristika mnogih investicionih fondova sa ofšor destinacija.

Kao rezultat nagodbe političkih stranaka prilikom formiranja vlasti, pri čemu smo bili svedoci pravljenja neprincipijelnih i štetnih koalicija, stranke su dobijene resore pretvarale u svoje „feude” u čiji se rad vlada malo ili nimalo mešala. „Feudi” i njihovi „feudalci” u svojim „zabranima” su zapošljavali svoje partijske kadrove. Kada je „zabran” bio mali izmišljani su uredi, fondovi, saveti, komisije, agencije... Partijska birokratija je nabujala sa, kako sama vlast priznaje, nekih osam na oko trideset hiljada činovnika. Partokratija je u ovoj maskaradi prevazišla i Marfijev zakon.

U izbornoj kampanji nekih stranaka, i to upravo onih koje su ponajviše kumovale toj pošasti, sada se zaklinju da će se obračunati sa njom.

Navikli smo da nam političari, kako vole da kažu, „u žaru političke borbe” svašta serviraju i obećavaju. U predizbornu kampanju se uključuju i neki predstavnici izvršne pa čak i sudske vlasti. Kako drugačije, na primer, shvatiti izjavu portparola javnog tužilaštva Toma Zorića o preispitivanju 24 sporne privatizacije. Na prozivku šefa EU u Srbiji gospodina Vensana Dežera da unija od Srbije očekuje da reši sporne privatizacije, pomenute još juna prošle godine u Rezoluciji EP, gospodin Zorić je odgovorio da su oni sve to „proverili i blagovremeno obavestili”. I gle čuda, od 24 nabrojane firme, pomenuo je neke i, gle čuda, izdvojio samo ime Bogoljuba Karića, ističući da je protiv njega pokrenut postupak. A Karića u negativnom kontekstu ovih dana pominju lideri nekih vladajućih stranaka kao koalicionog partnera nekih opozicionih. Politički lideri to mogu sebi da dopuste, ali bi gospodin Zorić morao znati kako se takvo posebno pominjanje samo jedne ličnosti u vezi sa spornim privatizacijama tumači. E, to je ono s početka teksta da nemamo uređenu državu.

Ambasador u penziji