Jedno „da” spasava više života

Oko 1.200 ljudi kojima je novi organ jedini lek i koji dugo čekaju na dobijanje bubrega, srca ili jetre sa nestrpljenjem je dočekalo promenu propisa u ovoj oblasti. Izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa, kojim se unapređuje pravni okvir za proces transplantacije, a koji je ovih dana usvojila Skupština Srbije, predstavljaju mnogo više od administrativnih i pravnih promena – one direktno utiču na hiljade pacijenata koji svakodnevno čekaju svoju šansu za izlečenje i kvalitetniji život.

Usvojenim izmenama, kako se navodi u obrazloženju, preciznije su uređeni uslovi i postupci darivanja ljudskih organa nakon smrti lica, kao i prava i obaveze svih učesnika u postupku.

Kako za naš list ističe Ana Stamenković, novinarka RTS-a, koja dugi niz godina prati oblast medicine, ne treba zaboraviti da je transplantacija jedina oblast u medicini koja zavisi od nas, od pojedinaca i građana. Jer možemo da imamo najbolje lekare i najbolje uslove u bolnicama u kojima se rade transplantacije, ako nema neophodnog i važnog „da” i saglasnosti za transplantaciju, nema ni te procedure, koja je mnogima jedini spas i jedini lek.

– Na usvajanje izmena Zakona o transplantaciji čekalo se dugo, godinama. Naravno da je dobro, neophodno, što imamo nove članove i zakonsko rešenje. Drago mi je što vraćamo donorske kartice, koje će ovog puta biti jasan znak želje i volje, ali i zakonski obavezujuće, a ne samo sredstvo promocije i kampanje. Odlično je i što će prijavljivanje moći da se obavi elektronskim putem, što je mnogo lakše nego da idemo u dom zdravlja ili Upravu za biomedicinu. Ali nijedan zakon ne može ni da nas natera, ni da nas obaveže da budemo humaniji. Zato je važno da o značaju darivanja i zaveštanja organa razgovaramo i sa porodicama i sa prijateljima, da imamo svi jasan stav i želju da pomognemo, ukoliko nama sutra nema pomoći. Upisivanjem u registar davalaca ili nedavalaca olakšavamo zdravstvenim radnicima u trenutku kada mora brzo da se reaguje, i sistemu, jer su nečije želje jasno definisane izrečene, kao testament. Ostaje nada da nečiju volju, želju, testament sutra, u slučaju moždane smrti, neće neko od članova porodice da poništi – istakla je Stamenkovićeva.

Kada je reč o transplantacijama sa živih donora, ona naglašava da smo mogli da imamo određene promene, poboljšanja.

– Iskreno se nadam da će transplantacija biti više, jer u ovom trenutku na tu intervenciju čeka više od 1.200 naših građana. Ušli smo u „drugo poluvreme” ove godine, urađene su 73 transplantacije, a prošlu smo završili sa 102 transplantacije tkiva i organa. Verujem da ćemo konačno kao društvo i država početi pozitivnije da razmišljamo o činu transplantacije i značaju darivanja, jer sve statistike pokazuju da su mnogo veće šanse da nam tokom života zatreba transplantacija nego da budemo donor – naglasila je Stamenkovićeva.

Mladen Todić iz Udruženja „Zajedno za novi život” naglašava za „Politiku” da je u izmenama Zakona o presađivanju organa ovo udruženje od početka učestvovalo tako što je jedan član koji je pravnik, ali i transplantirani pacijent bio član radne grupe Ministarstva zdravlja.

– Učestvovali smo i na javnoj raspravi i davali svoje predloge za ove izmene koje je pre nekoliko dana usvojila Skupština Srbije. Samim tim smo pokazali koliko smatramo da je važan zakon da građani imaju više poverenja u transplantacioni sistem u našoj zemlji, ali ne i najvažniji u smislu da nijedan propis neće motivisati naše građane da budu humani i da potpišu donorske kartice. To je za nas i najznačajnija izmena, jer će građani za života moći da se izjasne da li žele ili ne žele da budu donori, čime se poštuje njihova volja i porodica se u tom slučaju ili u slučaju da su se izjasnili da ne žele da budu donori, neće pitati. Sada kada imamo zakon koji je u skladu sa evropskim, neophodno je da se pokrene nacionalna kampanja koja će trajati dugo i kontinuirano. Povod ne treba da bude nacionalni ili evropski dan donora, već to da naši građani kojih ima više od 1.200 koji čekaju da im nečije „da” spasi i produži život. Kampanja u koju će se uključiti svi relevantni činioci društva, pacijenti, struka, mediji, javne ličnosti, ali i Srpska pravoslavna crkva na koju apelujem da aktivnije učestvuje u promociji doniranja organa, kao što to čini Katolička crkva, pa i da eventualno, neko od velikodostojnika potpiše javno donorske kartice – stav je Todića.

U Udruženju „Donorstvo je herojstvo” ističu da izmene zakona predstavljaju korak ka unapređenju transplantacionog sistema u Srbiji. Oni navode da pred Srbijom ostaju značajni zadaci kako bi transplantacioni sistem postao dostupniji, pravičniji i efikasniji.

– Pojedine novousvojene odredbe zakona nisu do kraja u funkciji zaštite principa autonomije volje, odnosno prava svakoga da samostalno odluči o (ne)darivanju svojih organa posle smrti radi lečenja drugih ljudi. Prvo, usvojenim izmenama je definisanom krugu članova porodice dato autonomno pravo da daju ili uskrate saglasnost za presađivanje organa ako se umrli o tome nije izjasnio, umesto da im je data uloga čuvara njegove volje, ako im je takva volja poznata. Drugo, propisan je veoma rigidan način ostvarivanja navedenog prava članova porodice, u kojem su oni podeljeni na članove porodice „višeg i nižeg reda”, pri čemu izjašnjavanje članova porodice „višeg reda” automatski isključuje mogućnost izjašnjavanja članova porodice „nižeg reda” o doniranju organa (npr. izjašnjavanje deteta umrlog isključuje izjašnjavanje njegovog partnera, a izjašnjenje (van)bračnog partnera isključuje izjašnjavanje roditelja umrle osobe). Opisana „striktna kategorizacija” bliskih članova porodice u ostvarivanju autonomnog prava na odlučivanje o doniranju organa ne uzima u obzir različite porodične okolnosti velikog broja građanki i građana, koje se, primera radi, mogu sastojati u odvojenom životu, nedovoljno bliskim ili lošim odnosima sa nekim članovima porodice, čak i postojanju nasilnih odnosa, čime se pojedini članovi porodice neopravdano mogu dovesti u neravnopravan položaj – kažu u ovoj organizaciji i dodaju da neprepoznavanje drugih bliskih lica koja nekada mogu biti jedina porodica umrlog, poput daljih srodnika ili istopolnih partnera ili partnerki, osvetljava i diskriminatornu dimenziju novousvojenih odredaba. Novousvojene odredbe, kako dodaju, pružaju manju zaštitu autonomije volje stranaca koji borave u Srbiji i žele ili ne žele da doniraju organe, s obzirom na to da ove odredbe predviđaju samo pravo članova njihove porodice na izjašnjavanje o (ne)doniranju organa, ali ne i izjašnjavanje onih o čijim se organima radi.

– Izmene i dopune zakona mogu ugroziti pravnu sigurnost građana. Tako, u situaciji kada pojedinac za života nije zvanično izneo svoju volju o (ne)doniranju svojih organa nakon smrti upisom u Registar davalaca ili Registar nedavalaca, a nema nijednog od članova porodice kojima zakon daje pravo odlučivanja o doniranju njegovih/njenih organa, ili ti članovi porodice nisu dostupni, ili se uopšte ne izjasne nakon njegove smrti, odluku o doniranju organa će prema usvojenim izmenama doneti etički odbor zdravstvene ustanove. Ovo rešenje je nepoznato u uporednom pravu, a zakon, uz to, ne navodi bilo kakve kriterijume za odlučivanje etičkog odbora o presađivanju organa sa umrle osobe, što ostavlja prostor za arbitrarnost i ugrožava pravnu sigurnost. Dodatno zabrinjava i to što se u pogledu prava na izjašnjavanje o (ne)darivanju svojih organa posle smrti izjednačavaju osobe koje su potpuno i delimično lišene poslovne sposobnosti – ističu u Udruženju „Donorstvo je herojstvo”.

Oni upozoravaju da je za razliku od svih razvijenih evropskih država i država u okruženju, donorstvo organa između živih osoba i dalje moguće samo između srodnika do trećeg stepena pobočne linije. Tako srodnici poput braće i sestara od ujaka, tetke ili strica, dalji srodnici, prijatelji, kumovi i druge osobe koje žele da pomognu pacijentu da preživi doniranjem organa – u Srbiji to ne mogu učiniti. Do 2018. godine postojala je zakonska mogućnost da se transplantacije organa sa živih davalaca obavljaju između bliskih osoba uz stroge medicinske, psihološke i etičke procedure, ali je ta mogućnost, kako kažu u Udruženju „Donorstvo je herojstvo”, ukinuta iz nepoznatih razloga.

Veće poverenje građana u sistem

Ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar naglasio je da u zdravstvenom sistemu Srbije u ovom momentu 24 časa postoje spremni timovi, oprema i sve potrebno za transplantaciju koja se obavlja kada se pojavi donor. Istakao je i da mu je iz ličnog iskustva stečenog radeći sa pacijentima koji su čekali na organe i radeći transplantacije stalo da se ta oblast sredi i uredi i naglasio da nijedan zakon, niti uredba neće pomoći dok se ne promeni i svest ljudi.

– Šta god da uradimo, imaćete jedan veći deo ljudi koji će, iz nekog razloga, biti protiv toga. Bavio sam se tim poslom, radio sam transplantacije, viđam ljude svaki dan koji čekaju, koji idu na dijalizu, kojima otkazuje jetra, kojima srce radi sa pumpama, čekajući donora. I znam kako im je. I znam kako je njihovim porodicama. Postoji jedan deo ljudi koji i u slučaju kada nekome otkaže mozak i bude proglašena moždana smrt su u stanju da idu do svih sudova kako bi sprečili donorstvo. Kada to pokušavaju da spreče, onda kažu da je to izvor korupcije, zloupotrebe, da će se prodavati organi – rekao je dr Lončar.

Cilj je jasan, istakao je on – da se obezbedi održiv, pravedan i transparentan okvir koji će doprineti daljem napretku programa transplantacije u našoj zemlji.

– Uređuju se osetljiva pitanja koja se odnose na posebne kategorije lica, kao i na strane državljane, čime se sistem dodatno usklađuje sa savremenim medicinskim standardima i međunarodnom praksom. Precizno definisanje uloge koordinatora i načina komunikacije sa porodicama preminulih lica doprinosi većem poverenju građana u sistem, što je jedan od ključnih preduslova za njegovo uspešno funkcionisanje – rekao je dr Lončar.

Smanjenje liste čekanja kao cilj

Novim zakonskim rešenjima jasno su definisani uslovi pod kojima se može pristupiti darivanju organa, čime se obezbeđuje veća pravna sigurnost i zaštita prava građana.

Novim zakonskim rešenjem uvedeni su novi članovi, kojima se detaljno regulišu uslovi za darivanje organa umrlih lica koja su za života mogla da izraze svoju volju o darivanju, kao i posebnih kategorija lica koja to nisu mogla da učine, na pravno relevantan način. Takođe, izmenjene su odredbe koje se odnose na rad koordinatora za darivanje ljudskih organa i koordinacionih timova, u cilju jasnijeg definisanja njihovih obaveza u komunikaciji sa porodicom preminulog lica, kao i u postupanju koje obezbeđuje poštovanje dostojanstva preminulog i njegovih najbližih.

Novo zakonsko rešenje doneto je kako bi se omogućilo povećanje broja obavljenih postupaka presađivanja ljudskih organa i time smanjile liste čekanja za presađivanje ljudskih organa, a u cilju unapređenja zdravlja građana Srbije i kvaliteta zdravstvene zaštite u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse u ovoj oblasti.

Kako se navodi, za sprovođenje zakona nije potrebno obezbeđivanje dodatnih sredstava iz budžeta Srbije.