Колики је значај Додикове подршке у кампањи

Ако се изузме чињеница да сви београдски политичари могу да позавиде Милораду Додику да делује много природније када пева на прославама и милује телад по шталама и много непопустљивије када брани Дејтонски споразум од већине њих када бране Косово, поставља се питање шта га чини пожељним партнером у свим изборним кампањама с ове стране Дрине.

Одговор на питање како се догодило да су сви виђенији политичари, изузев Чедомира Јовановића, редовни гости у Бањалуци, и да је Додик увек радо виђен гост на канабету у Београду – једноставан је.

Додик је као неки даљи рођак који је очувао своје имање, при томе је довољно дрчан, удара наоколо шаком о сто, а не устручава се ни странцима да каже шта мисли. Када га потапшете по рамену једноставно део његове харизме пређе и на вас. С друге стране, када је политички исувише егзотичан можете да кажете да вам није претерано близак род и да немате баш неки утицај на њега.

Додик опет зна да су добри односи са Београдом кључ опстанка Републике Српске и његове политичке популарности која расте од 1998. године кроз три премијерска и овај председнички мандат.

Зато и није чудно што је Додик у предизборној кампањи подржао демократе и Бориса Тадића, а пре три дана у Бањалуци је и свом госту кандидату за поновног градоначелника Београда Драгану Ђиласу пожелео победу.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић коментарисао је за Радио слободна Европа да је Додик потребан Тадићу „пре свега зато што присни односи са лидером Републике Српске потврђују да је Тадић на правом путу кад је реч о националној политици, чиме он неутрализује многобројне приговоре који стижу са десног пола политичке сцене”.

На питање да ли жеља за Додиковом подршком у Београду има корен у томе што Република Српска делује као успешан пројекат за разлику од Косова и Метохије, социолог Јово Бакић је одговорио за „Политику” да и тако може да се гледа, „али да је лакше имати успешан пројекат ако имаш народ”.

Као прагматичан политичар Додик сигурно није заборавио да се власт у Београду није увек односила према политичким циљевима Републике Српске онако како је било потребно Бањалуци (Дејтон два у Бутмиру 2009, Тадићев потпис на Истанбулској декларацији и Декларација о Сребреници усвојена у Скупштини Србије 2010. године), али је израчунао да му нико не може бити пречи од Београда, ма ко у њему био на власти.

Тако је историја блиских Додикових односа са властима у Београду много сложенија. Недавна посета Војислава Коштунице Бањалуци била је прилика да се подсетимо да су Додик и Коштуница изузетно добро сарађивали, може се рећи чак без икаквих трзавица.

На питање да ли му смета Додикова подршка Тадићу, Коштуница је у Бањалуци одговорио да постоје различити облици сарадње и да „ДСС увек интерес државе и народа стављала изнад страначких интереса”, а Додик је тада захвалио Коштуници на сарадњи коју су имали док је лидер ДСС-а био председник Владе Србије, а он премијер РС.

„Тада смо реализовали доста заједничких пројеката о којима смо се договарали”, подсетио је Додик новинаре после састанка са Коштуницом у Бањалуци. Подсетимо Телеком Србије почетком 2007. године купио је Телеком Српске за 646 милиона евра, што је био износ годишњег буџета РС.

Бакић је рекао да Додик има одређену тежину у Србији јер се профилисао као заштитник српских интереса у БиХ, где заправо нема конкуренцију. „То наилази на прилично одобравање и поштовање у Србији. Тако да његова подршка свакако има тежину и није случајно да се овдашњи политичари помало грабе за њега”, рекао је Бакић и додао да је њему важно да има што бољи однос са што више значајних политичара у Србији и да је то нормално са становишта одбране интереса Српске.

„Додик хоће да има отворена врата код већине, ако је могуће свих политичара из Србије, то је за њега важна ствар. А с друге стране србијанским политичарима је важна његова подршка и то је обострани интерес”, закључио је Бакић.

Додик је потврдио да има веома добре односе са свим партијама у Србији, осим са ЛДП-ом Чедомира Јовановића. „Са њим немамо никакве додирне тачке и ја бих волео да не пређе цензус”, казао је Додик.