Математика подељене Француске

Исход првог круга председничких избора у Француској довео је до два, по значењу и ширим порукама, опречна историјска резултата. Први пут откад се гласа председник који се кандидује за други мандат не добија највећи број гласова у првом кругу. Умерени социјалиста Франсоа Оланд успео је да се са један и по одсто гласова више (28,6), од конзервативног Николе Саркозија (27,2) пласира у други круг као релативни фаворит.

Друго, највеће изненађење јесте шокантних 18,6 одсто подршке кандидаткињи радикалне деснице Марин ле Пен, док је радикалном левичару Жан-Лику Меланшону умакло треће место јер је освојио 11,1 одсто гласова. Добивши за око два процената више гласова него што је постигао њен отац Жан Мари ле Пен када је 2002. ушао у други круг председничких избора, она је за своју странку обезбедила изузетно јак старт за парламентарне изборе у јуну. И тиме помутила радост левичарским европским снагама које у Оланду виде зрачак наде да Европа у кризи креће новим путем.

Најновије истраживања јавног мњења од око триста до сада изведених у току председничке кампање, оно које је урађено у ноћи између недеље и понедељка, указује да је Оланд и даље фаворит. Он ће 6. маја потврдити своју предност над Саркозијем, али је у односу на претходна истраживања разлика између двојице преко ноћи са 12 одсто преполовљена на шест процената.

Испитивања су се, међутим, показала непоузданим већ у првом кругу. Рачунало се да Оландова победа неће бити тако тесна, док се предвиђало да ће харизматични Жан-Лик Меланшон и његови ватрени митинзи привући знатно већи број Француза. Било је готово сигурно да ће овај левичар надмашити десничарски Национални фронт и да ће, како је говорио Меланшон, левица окренути нову страницу у историји. Овако на четвртом месту, са пет одсто мање подршке од оне коју је добила Ле Пенова, француска идеолошка вага, упркос прогнозама, нагиње надесно.

Оланд је стога у проблему са аритметиком, како констатују аналитичари. У кампањи пре првог круга тражио је од „својих” да већ 22. априла учине његову победу неспорном. Требало је да уз успех који је лично постигао левица побере довољно гласова како би се у другом кругу они прелили Оланду. Али Меланшон са 11,1 и представница Зелених Ева Жоли са два одсто гласова ишли су далеко испод очекивања. Обоје подржавају Оланда, али када се све то сабере, социјалиста има тек нешто више од 40 одсто „сигурних” гласова.

Очекује се да ће се гласови Ле Пенове, која обојицу, и Саркозија и Оланда, сматра подједнако лошим „сијамским близанцима”, у најбољем случају располутити. Додуше, она је јуче позвала своје присталице да не изађу на други круг избора. Остаје центриста Франсоа Бару са девет одсто, чија подршка би могла да одлучи ко ће водити Француску следећих пет година.

Упоредо са станаром Јелисејске палате, 6. маја бира се, како се оцењује, између две супротне европске концепције. Иако се Саркози у последњим данима приближио Оландовој тези да златно правило о буџетској хипердисциплини у ЕУ мора да се допуни програмом раста, врућа тема контроле имиграната ову двојицу потпуно раздваја. Ле Пенова је за излазак из ЕУ, напуштање евра и затварање граница. Саркози је последњих дана давао знаке да је спреман да угрози и сам појам отворених граница унутар шенгенске зоне како би спречио прилив нових имиграната и одлив гласова ка Ле Пеновој.

У ове две недеље игра улази у завршницу: све или ништа. Из Саркозијевог штаба од јуче се појачано ради на застрашивању Француза. Они, како се тврди из Саркозијевог табора, могу да очекују грчки или шпански сценарио уколико изгласају Оланда. То је сигуран пут у банкрот, тврде Саркозијеви. Опет, Оландови тврде да ће смањити дуг Француске, повећати раст и ујединити земљу.

У Бриселу се помно прати ова дебата, јер већ је у јавност продрло мишљење многих угледних економских експерата, који се противе „слепој драконској штедњи”. Треба разумети да претерано стезање може да угуши пацијента, уместо да га излечи. То је као добар и лош холестерол, каже један од експерата. По том рецепту, Оланд је изгубивши 20 килограма пре извесног времена у свом организму задржао само добар холестерол, док Саркози, повлађујући Берлину – гуши.