Зукорлић не може да добије бирачки списак

Председнички кандидат муфтија Исламске заједнице у Србији Муамер Зукорлић изразио је сумњу да је могуће манипулисати централним бирачким списком и затражио „достављање комплетних бирачких спискова, јер је то законско право свих који учествују на изборима”. Закон каже да подносиоци листа имају само право на увид, а Ђорђе Вуковић, из Цесида, истиче да нема земље где се комплетни спискови некоме достављају и пита: „На шта би то личило када би свако могао да добије податке о свим људима, матичне бројеве, адресе, ко би гарантовао да они неће бити злоупотребљени?”

Зукорлић је као основ за своје сумње навео да „одређени проценат бирача није у списку, што је доказано по броју људи чији потписи су одбијени у случају председничке кандидатуре, али и на другим листама за локалне и парламентарне изборе”. 

Србија први пут за ове изборе има јединствен бирачки списак, на чијем увођењу се годинама радило, управо због тога да би се предупредиле манипулације, а могућност, како су раније тврдили сви, и власт и опозиција, за тако нешто своди се на ниво теорије. Републичка изборна комисија саопштила је да је уписано 7.026.579 бирача, што значи да би, кад би то било могуће, онај ко затражи, као Зукорлић, да му се доставе комплетни спискови, добио све личне податке свих ових људи, те да би могао, да их злоупотреби, на пример, за крађу идентитета.

Према Закону о јединственом бирачком списку „од проглашења изборне листе, право на увид и на подношење захтева за промену у бирачком списку има и подносилац изборне листе или лице које он овласти, по истом поступку по коме то право имају и грађани. Уз захтеве се прилажу овлашћења и потребни докази”.

Зукорлић у Републичкој изборној комисији има свог представника и уколико би он одлучио да се жали РИК-у, Вељко Одаловић, секретар РИК-а, објашњава за „Политику” да би га упутили на Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу, које је надлежно за јединствени бирачки списак. Одаловић каже да поменуто министарство води јединствени бирачки списак, а „РИК га добија само кад је закључен и кад је у функцији спровођења избора”.

Ђорђе Вуковић је рекао да „увек постоји могућност злоупотребе, али ко год би то урадио оставио би траг, јер свако службено лице које може да приступи бирачком списку има своју картицу са шифром и увек се зна ко је улазио и шта је радио”. Према његовим речима „те особе не могу урадити ништа осим оно на шта имају законско право или обавезу и промене у бирачком списку уносе према подацима које им достављају МУП, матичне службе…”.

Вуковић објашњава: „Што се тиче Зукорлићевих притужби, вероватно одређени број људи који стварно живе у Тутину или Новом Пазару није ту и пријављен, већ им је пребивалиште негде друго, где су и  уписани у бирачки списак. Сада су избрисана имена око 150.000 људи који су били дупло уписани. И сад они који нису у списку у месту где стварно живе чудом се чуде што их тамо нема, а сами су криви за то. Дакле, дубоко верујем да је могућност злоупотребе веома мала, било би потребно да се баш цела држава договори да баш господина Зукорлића оштети, што, морам признати, мени делује мало вероватно. Ко год би хтео да се бави махинацијама морао би бити врхунски организован и много глуп, јер је то немогуће урадити без остављања материјалних трагова. Не верујем да неко из државних структура може бити толико глуп. Мислим да је у политици све дозвољено, па и изнети један такав став као Зукорлић, али држава не би требало на то да реагује”.

Сумње у манипулације бирачким списковима, мада до сада нисмо имали јединствен списак, нису нове и за више од 20 година вишестраначја било је разних ситуација, али су два случаја посебно остала упамћена.

Први се догодио пре 2000. године, када је један универзитетски професор и члан РИК-а као представник ЈУЛ-а, после избора, осуо паљбу на оне који воде бирачке спискове, јер он није могао да гласа, пошто му је, кад је дошао на бирачко место, речено да није уписан. Професор је претио тужбама све док се није установило да је брисан из списка, пошто се раније одјавио са дотадашње адресе у Београду и пријавио се у Црној Гори и то зато да би купио страни ауто без пореза, што се у то време масовно радило. Професор је заборавио да се врати на стару адресу кад је обавио посао, па није могао да гласа, а кад је „брука пукла” више ништа није рекао.

Други случај је забележен на изборима 2003. године, када је функционер ДСС-а Небојша Бакарец „побегао” са дискетама на којима су били бирачки спискови све до скупштинског тоалета и због тога био проглашаван Робин Худом. Бакарец дискете није однео даље од тоалета, нити су оне изашле из Скупштине Србије где је било и седиште РИК-а, јер по закону може се имати само увид у бирачки списак, а Бакарец је познавао одредбе закона.

-----------------------------------------------------

На КиМ око 110.000 бирача

Бирачке спискове на Косову и Метохији воде локалне самоуправе и по њима ће бити спроведени парламентарни и председнички избори, рекао је Вељко Одаловић, секретар РИК-а за „Политику”. Према његовим речима, локалне самоуправе треба да доставе РИК-у изводе из бирачких спискова, а оне заједно са ресорним министарством проверавају спискове. Одаловић не зна колико тачно бирача има, али истиче: „Ја сам 2008. године био задужен за изборе на КиМ и тада је било око 110.000 бирача”.