Против комерцијализације ,,Крсманца”

Као дугогодишњи члан „Крсмановића” и садашњи активни ветеран сматрам да ово аматерско уметничко друштво, као и сва друга слична, треба да поврати квалитет који је имао и љубав коју је ширио међу људима.

То исто мисле многи бивши и садашњи „Крсмановићевци”.

Били смо и треба да останемо најуспешнији амбасадори наше културе у свету, што нам је овог тренутка изузетно важно како бисмо што пре повратили имиџ земље.

Нажалост, то нећемо моћи с филозофијом „од кола до хипхопа”, иако делује модерно. Препознатљивост у свету можемо тражити пре у нашој различитости него у сличности. Волим модеран балет, али не и ову свеобухватну комерцијализацију која око њега у Београду влада умањујући сваки квалитет.

Поред имиџа земље у свету, аматерско уметничко друштво треба да створи средину у којој ће бити превладана општа изгубљеност, бесциљност и усамљеност омладине, склоност насиљу и наркотицима. Средину у којој се припадност и учешће неће плаћати. Не заборавимо да су управо сиромашни на највећем удару улице, а међу њима је и многих талентованих.

Потребно је младе генерације подстаћи да се креативно изразе на висококвалитетан начин и истовремено им омогућити да се социјализују – да непосредно доживе друге људе у посвећеној заједничкој активности и са њима остваре дуготрајне личне контакте надилазећи ограничења виртуелног света у коме сада живе.

Коначно, поставља се конкретно питање: ко ће одговарати ако они који су подучавали за новац у новом Центру за уметност то буду лоше радили, па онда они који су плаћали престану да плаћају и друштво које је основао универзитет (сада центар) се угаси.

Или, други сценарио: ко ће бити одговоран ако они који подучавају истовремено не инсистирају на квалитетном постигнућу, задовољавајући ниже критеријуме оних који их плаћају, а тиме квалитет друштва опада и нема турнеја нити представљања у иностранству? Или, има лоших турнеја?

Због међународне амбасадорске улоге друштва и социјализације младих, универзитет треба да се хитно активира. Много је људи са личним, уметничким и педагошким искуством који знају како би то могло да се уради, само их треба пустити да усмере саветом и непосредно помогну. Они то хоће да пренесу својој деци без пара и „славе”.

Пишем ово у нади да ће нова постава управе „Крсманца” разумети и искористити нашу пријатељску иницијативу.

Ветеран фолклора из „Крсманца”