Protiv komercijalizacije ,,Krsmanca”

Kao dugogodišnji član „Krsmanovića” i sadašnji aktivni veteran smatram da ovo amatersko umetničko društvo, kao i sva druga slična, treba da povrati kvalitet koji je imao i ljubav koju je širio među ljudima.

To isto misle mnogi bivši i sadašnji „Krsmanovićevci”.

Bili smo i treba da ostanemo najuspešniji ambasadori naše kulture u svetu, što nam je ovog trenutka izuzetno važno kako bismo što pre povratili imidž zemlje.

Nažalost, to nećemo moći s filozofijom „od kola do hiphopa”, iako deluje moderno. Prepoznatljivost u svetu možemo tražiti pre u našoj različitosti nego u sličnosti. Volim moderan balet, ali ne i ovu sveobuhvatnu komercijalizaciju koja oko njega u Beogradu vlada umanjujući svaki kvalitet.

Pored imidža zemlje u svetu, amatersko umetničko društvo treba da stvori sredinu u kojoj će biti prevladana opšta izgubljenost, besciljnost i usamljenost omladine, sklonost nasilju i narkoticima. Sredinu u kojoj se pripadnost i učešće neće plaćati. Ne zaboravimo da su upravo siromašni na najvećem udaru ulice, a među njima je i mnogih talentovanih.

Potrebno je mlade generacije podstaći da se kreativno izraze na visokokvalitetan način i istovremeno im omogućiti da se socijalizuju – da neposredno dožive druge ljude u posvećenoj zajedničkoj aktivnosti i sa njima ostvare dugotrajne lične kontakte nadilazeći ograničenja virtuelnog sveta u kome sada žive.

Konačno, postavlja se konkretno pitanje: ko će odgovarati ako oni koji su podučavali za novac u novom Centru za umetnost to budu loše radili, pa onda oni koji su plaćali prestanu da plaćaju i društvo koje je osnovao univerzitet (sada centar) se ugasi.

Ili, drugi scenario: ko će biti odgovoran ako oni koji podučavaju istovremeno ne insistiraju na kvalitetnom postignuću, zadovoljavajući niže kriterijume onih koji ih plaćaju, a time kvalitet društva opada i nema turneja niti predstavljanja u inostranstvu? Ili, ima loših turneja?

Zbog međunarodne ambasadorske uloge društva i socijalizacije mladih, univerzitet treba da se hitno aktivira. Mnogo je ljudi sa ličnim, umetničkim i pedagoškim iskustvom koji znaju kako bi to moglo da se uradi, samo ih treba pustiti da usmere savetom i neposredno pomognu. Oni to hoće da prenesu svojoj deci bez para i „slave”.

Pišem ovo u nadi da će nova postava uprave „Krsmanca” razumeti i iskoristiti našu prijateljsku inicijativu.

Veteran folklora iz „Krsmanca”