Кампања од милијарду долара

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Пошто је интерна битка републиканаца за председничку номинацију практично завршена, амерички председнички избори су ушли у фазу директног дуела Барак Обама – Мит Ромни, који ће потрајати све до изборног дана 6. новембра.

Ривали су већ одавно политички позиционирани, мање-више се зна ко ће добити већину у појединим државама, које су традиционално „плаве” или „црвене”, то јест упоришта демократа или републиканаца, па се борба води за наклоност „независних”, који се опредељују према личности или програму, као и за оне државе на које претендују оба табора.

У овој фази председничка трка је углавном – око пара. Политичке кампање у Америци су у сваком изборном циклусу све скупље. Претходна кампања из 2008. коштала је око 850 милиона долара, а прогнозе су да ће ова не само добацити до милијарде, него је и пребацити.

Логика овдашњег изборног процеса је једноставна: више пара, више гласова. У овом погледу, засад убедљиво води Барак Обама.

Федералној изборној комисији се овде подносе месечни извештаји о прикупљеним и потрошеним парама, са идентификованим донаторима. Прописи су у том погледу прецизни, свота на чеку коју појединац или фирма могу да приложе кандидату је ограничена, али је систем ипак флексибилан у толикој мери – да практичних ограничења нема.

Томе је највише допринела пресуда Врховног суда из 2010, којом су корпорације проглашене за „личности” које имају право на слободу изражавања, што су судије протумачиле и као право да троше новац за политичке кампање. Не додуше дајући га директно кандидатима, јер би то била очигледна корупција, већ тобоже од кандидата независним политичким акционим комитетима ПАК). Ти комитети не смеју да координирају са изборним штабовима, али могу да троше у име кандидата.

То је формално компликовано, али практично једноставно: сваки кандидат има свој ПАК који углавном подмирује рачуне за једну од најскупљих ставки, телевизијско оглашавање.

Према пресеку направљеном 31. марта, Обама је на рачуну своје кампање имао 10 пута више пара од Ромнија. Његов штаб је у извештају Федералној изборној комисији за тај месец навео салдо од 104 милиона долара, док је на Ромнијевом изборном рачуну у исто време било само 10,1 милион.

Само у марту на Обамин рачун легло је 35 милиона, а на Ромнијев 12,6, од чега су са 2,5 милиона подмирене доспеле фактуре са прелиминарних партијских избора.

Ово не значи да Ромни оскудева у донаторима: његови биланси ће се у идућим месецима знатно поправити, с обзиром на то да је сада несумњиво да је он кандидат америчких конзервативаца, који неће жалити пара да Обами у новембру ускрате други мандат.

Према најновијим извештајима овдашњих медија, на његову страну се управо сврстао и моћни војноиндустријски комплекс – велики произвођачи оружја, којима су републиканци традиционални савезници, и који рачунају да ће они бити „нежнији” у најављеним кресањима буџета Пентагона.

Обама такође рачуна на велике донаторе, али као и пре четири године, у великој мери се ослања на своју базу: око 50 одсто свих пара које је прикупио у овој кампањи, која траје већ годину дана, били су мали индивидуални прилози, од по неколико долара.

Обама има и још једну велику предност: он није морао да поднесе оставку да би учествовао у кампањи (пошто је изборни календар, односно изборни дан овде одређен „за вјеки веков”: први уторак у новембру, сваке четврте године), већ је води директно из Беле куће.

То међутим и овде поставља деликатно питање, на које је пре неки дан пажњу скренуо „Њујорк тајмс”: када Обама влада, односно обавља председничке послове, а када је кандидат у кампањи?

Конкретно, „Тајмс” се бавио коришћењем најпознатијег председничког авиона света, специјалног „боинга 747”, познато као „ер-форс 1”.

Откако је пре годину дана озваничио своју кандидатуру за реизбор, Обама је свој службени авион користио за 60 домаћих летова (они инострани су недвосмислено службени), од којих су 26 искоришћени и као кампањски, за сакупљање изборних прилога.

Све до 2010, за коришћење „ер-форса 1” (а председник може да лети само у том авиону) у неслужбене сврхе, дакле за кампању, важила је формула да држава треба да се обештети тако што ће се трошкови обрачунати као да су путници летели првом класом са неким комерцијалним превозником.

После промене прописа, сада се лет обрачунава по цени изнајмљивања „боинга 737” за исти број сати летења.

Ово подразумева да је председник у улози кандидата ипак привилегован, на рачун пореских обвезника. Кад год „ер-форс 1” негде полети, обавезно га прате још два авиона: један са обезбеђењем, који је уједно и резервни, а други са председничком лимузином, аутомобилима за пратњу и другом опремом.

Сваки сат лета председничког авиона Пентагон књиговодствено књижи као трошак од 179.750 долара, што подразумева гориво, амортизацију и „потрошњу у лету”.

Колико тачно Обамина партија надокнади држави кад он председнички авион користи као кандидат није објављено, али се може наслутити из извештаја који су демократе поднеле Федералној изборној комисији, где се, између осталих, наводе и ставке као што је 3,82 долара за „услугу за потребу Беле куће” („Њујорк тајмс” претпоставља да је у питању сендвич), као и 23 поједине уплате од укупно 100.000 долара „за авионски превоз”.