Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко с ким може у нову владу

Ко с ким може у нову владу

Да би после избора направили владу коалиција коју предводи Српска напредна странка морала би да освоји бар двадесетак мандата више него што показују последња истраживања јавног мњења Фактор плуса и Међународног републиканског института.

Ако би се грађани на парламентарним изборима 6. маја изјаснили као што сада показују истраживања листа „За бољи живот – Борис Тадић”, коју предводи Демократска странка, била би у лагоднијој позицији од напредњачке коалиције да формира нову владу.

Ако бисмо се држали онога што су политичари изјављивали о томе с ким могу, а с ким неће да праве постизборне коалиционе аранжмане, ДС би имао већи избор могућих коалиционих партнера, иако не би могао да располаже комотном већином. Српска напредна странка веома тешко би успела да у постизборни савез „увеже” неопходних 126 мандата.

Пошто је, како тренутно изгледа, за сада једино извесно да без једне од ове две листе сигурно неће бити будуће владе, треба подсетити шта су поручивали из ове две партије. Лидер ДС-а Борис Тадић је још у марту рекао да неће правити владу са Српском напредном странком, Демократском странком Србије и Српском радикалном странком, а недавно је изјавио и да се, у том смислу, и Уједињени региони Србије својим изборним понашањем „полако дисквалификују”.

Према истраживању Међународног републиканског института (ИРИ), ДС би тек са УРС-ом могао да окупи парламентарну већину, јер му СПС, ЛДП и мандати мањина не би били довољни. Покрет Двери би могао (математички) да помогне, али су се његови функционери изјаснили да неће у коалицију са странкама које су сада на власти. Према резултатима истраживања агенције Фактор плус, УРС (и Двери) не прелазе цензус, али би листа коју предводи ДС имала „танку” већину уз неопходно присуство СПС-а, ЛДП-а и мањина.

Томислав Николић, лидер СНС-а, навео је да је отворен за разговор са ДСС-ом и представницима мањина. Али то му, према резултатима оба ова истраживања, ни издалека не би било довољно да формира парламентарну већину.

Николић је у интервјуу за „Вечерње новости” наводне тајне преговоре са ЛДП-ом и УРС-ом назвао бесмислицом из кухиње ДС-а и поручио да се не расипају гласови за СПС, Двери и СРС „јер глас за сваку од тих партија на крају ће да заврши у кутији ДС-а”. Напредњаци, уз то, искључују могућност сарадње са ДС-ом.

Треба напоменути да аналитичари не желе да праве могуће коалиционе комбинације на основу истраживања јавног мњења јер, осим што немају апсолутно поверење у њих, указују и да је процена да око трећине грађана, који ће изаћи на изборе у овом тренутку, није спремна да каже свој политички став. То значи да они нису укалкулисани у резултате истраживања, па би стварни изборни резултати 6. маја могли да буду битно другачији од слике коју пружају анкетирања грађана о тренутном изборном расположењу.

Ако бисмо се држали ових „сондирања” јавног мњења, могуће су још неке коалиционе варијанте. Пошто је искуство показало да се предизборних изјава политичара не треба држати „као пијан плота”, поједини познаваоци политичких прилика указују да су потенцијалне коалиционе комбинације знатно бројније од наведених. Неки су чак убеђени да се немогућим може сматрати само савез ДСС-а и ЛДП-а. То значи да је, са оваквим односом снага какав показују истраживања јавног мњења, могућа математичка комбинаторика за будућу републичку владу битно разноврснија и значи много већу неизвесност после 6. маја. Још ако се узме у обзир увек вероватно постизборно цепање предизборних коалиција...

А ко речи Бориса Тадића и Томислава Николића не жели да третира као „света слова”, онда је ту увек и, математички најлакша а за владање најсигурнија, могућност формирања велике коалиције.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.