Нуклеарна завера ћутања

Да ли је Србију задесио „Чернобиљ у малом”, за који је јавност сазнала седам дана касније?

Петоро запослених је озрачено у реактору РА Института за нуклеарне науке „Винча” у току мерења 19. априла, а надлежни су обавештени тек 25. априла. Оба реактора се одавно не користе, а у базену с водом и нарочитом хeмикалијом која спречава истицање зрачења и даље стоје шипке.

Реактори су у надлежности Јавног предузећа „Нуклеарни објекти Србије” (НОС), основаног одлуком владе 2009. године, а с „Винчом” имају толико везе што су јој некада припадали. Ко је покушао да затаји немили догађај?

Пре отприлике месец дана „Политика” је обелоданила да је прећутана поплава у једном подруму с радиоактивним материјалом средином фебруара, која је изазвала разумљиво узнемирење истраживача. Сада се десио удес у којем су запослени неопрезно и неодговорно изложени зрачењу.

Истина, доза није непосредно опасна по живот – креће се у опсегу од 40 до 100 микросиверта, а то премашује дозвољених 20 микросиверта дневно. Сви су се у кратком времену, дакле, нашли у пољу које је од 20 до 75 пута јаче од границе – 2 до 7,5 микросиверта на сат. Укупна доза у реактору тог дана износила је један сиверт, што је изискивало додатно планирање и анализирање могућих неповољних околности.

Иако нуклеарци под удесом подразумевају губитак контроле с последицама погубним по живот и здравље, што се 19. априла није десило, цео поступак, како сазнајемо, није вођен у складу са одобреним планом и у присуству стручњака задуженог за надзор. Под тим именом се води и грубо кршење процедуре, а то је изазвало прекомерно озрачивање људи.

И тако је једно те исто лице било у две опречне улоге: и руководило радњом и одлучивало о безбедности. Отуда није донело благовремену одлуку да све одмах обустави и озрачену шипку, извлачену из базена, брже-боље врати натраг.

У радном налогу је наведено, како смо обавештени, да треба да се обаве мерења којима би се установила врста и снага заосталих извора зрачења, на основу чега би могле да се планирају додатне мере заштите. Мр Снежана Павловић, директорка за радијациону безбедност у НОС-у, која је тек 25. априла известила Ивицу Дачића, заменика председника владе и министра унутрашњих послова, проф. др Жарка Обрадовића, министра просвете и науке, и др Оливера Дулића, министра заштите животне средине, захтевала је да се опишу и одреде услови рада: да буду познати сваком извршиоцу, да се спроводи непрекидна контрола и да се, уколико се прекораче редовни радни услови, започети посао прекине, уведу додатне заштитне мере и, ако је неопходно, настави започето.

Два дана раније она је затражила правну заштиту од проф. др Ураније Козмидис-Лубурић, председнице Управног одбора, зато што јој је сутрадан након немилог догађаја в. д. генералног директора НОС-а др Јагош Раичевић уручио одлуку о упозорењу пред отказом због „изазивања акциденталне контаминације”.

Генерални директор „Винче” др Јован Недељковић званично је обавештен тек јуче, тек када се сам распитао, иако се то одиграло такорећи у институтском дворишту. На адресу Агенције за заштиту од јонизујућег зрачења и нуклеарну сигурност, коју је влада овластила да спроводи закон, није стигао никакав допис.

Ни в. д. генералног директора НОС-а др Јагош Раичевић није известио – ни речену Агенцију, нити иједно министарство. Другачије није поступила ни проф. др Уранија Козмидис-Лубурић, председница Управног одбора НОС-а.

Испоставља се да смо сви ми волшебно упали у, најблаже речено, чудовишну заверу ћутања у којој нико – ни власт, ни јавност – седам дана није знао како су и зашто петоро запослених у НОС-у озрачени.

Станко Стојиљковић

-----------------------------------------------------------

Винча није одговорна

 „Реактори РА и РБ и хангари у којима се чува радиоактивни отпад средином  2009. године, одлуком владе Србије, дати су на коришћење Јавном предузећу Нуклеарни објекти Србије”, каже генерални директор Института нуклеарних наука „Винча” др Јован Недељковић. „С обзиром на ову чињеницу, ЈПֽ’Нуклеарни објекти Србије’ одговорно је за спровођење мера нуклеарне безбедности и сигурност у овим објектима.”

Сутра: Мање озрачени него у авиону