Презир

Зато што се нека осећања према другим људима јављају само у пријатељским односима, а нека друга у непријатељским, говоримо о пријатељским и непријатељским осећањима. Идеално би било да између људи увек постоје пријатељски односи, али постојање непријатељских односа је реалност коју само наивни људи не желе да признају. Емоционално писмени људи треба да познају непријатељска осећања како би у конкретним животним ситуацијама могли да препознају непријатељски однос и да се заштите. Поред мржње и зависти, осећање презира је једно од најважнијих непријатељских осећања.

Осећање презира је засновано на претпоставци да постоје људи који су достојанствени и људи који то нису. Реч достојанство долази од „стајати-до”, што указује на хоризонтални однос да су две особе на истом нивоу. У презиру се појављује вертикална разлика између онога ко презире и ко је „горе” и онога ко је презрен, а ко је „доле”. Презир се појављује када неко закључи да је друга особа неким поступком доказала да не вреди као људско биће, да је испод некаквог минимума људскости. Због тога је презир знак да неко сматра да други, у ствари, није човек, да о њему има рашчовечену, дехуманизовану представу.

Презир се изражава игнорисањем друге особе. Игнорисати долази од латинске речи ignorare, што значи не знати, одбијати да се зна за другога. И наша реч презир, етимолошки има исто значење као превид, дакле невиђење другога. Онај који презире неће другога ни да гледа ни да га види, чиме му поручује да није довољно вредан да би био примећен. Агресивни поступци онога ко презире имају за циљ да другога понизе – „учине ниским”.

Када онај који презире проговори са оним кога презире, типично је да свој презир изражава увредама. У нашем језику постоји велики број увреда, односно етикета које се стављају на некога као особу, а које тврде да он не вреди. Дехуманизујуће етикете упућују да други само личи на човека, да је нека животиња или нека нежива материја. Поред примитивног изражавања презира постоји и „аристократски” начин када се презир изражава на суптилан начин.

Било како да се изражава, презир је увек непријатељско осећање. Како је презир реалност међуљудских односа, добро је научити да се подноси чињеница да ће нас неки људи, сасвим неоправдано, презирати. Људи који не подносе ни мисао да их други људи не цене постају зависни од мишљења других и улажу много енергије у покушаје да други почну да их цене и прихватају. Људски је и некада осетити презир према некоме, али га је углавном непотребно изразити. Толерантност или трпељивост је када нисмо агресивни према ономе што нам се не свиђа.