Са "50 центи" у лепшу будућност

Једна од најсавременијих дворана "Сан Ђорди" у Барселони није добио ни евро из градске касе откако је подигнут, а за миран "живот" потребно је му је барем пет милиона долара годишње. У њему се за 365 дана одржи око 150 разноврсних догађаја, отприлике колико и у стокхолмском "Глобу" (највећа грађевина облика лопте на свету) и још неким вишенаменским дворанама у Европи. Архитектонски узор "Београдске арене", чикашки "Јунајтед центар", у погону је читавих 200 дана у сезони, а за 12 година рада угостио је више од 20 милиона посетилаца.

После деценије и по градње "Београдска арена" је у своју лепшу будућност кренула са свега "50 центи" – то је уметничко име америчког репера ("Фифти сент") који је гостовао у њој пре три месеца – а све чешћа гостовања музичких звезда наговештавају да можда није далеко дан када ће прославити својих првих "50 милиона". Мораће много тога да се догоди и да прође још неколико година да би се "разрадила" и да би могла да живи без трзавица, а један од важник корака ка томе биће и учлањење у Удружење европских дворана, што је и најавио њен директор Ђорђе Милутиновић.

Прошла година протекла је од обуставе организовања свих догађаја, због тога што није могла да гарантује безбедност, до "новог отварања" на којем је "репер-деликвент" показао да има армију поклоника у нашој земљи. Непосредно уочи његовог гостовања из Скупштине града су рекли да "употребну дозволу очекују кроз неколико месеци". У последње време највише се причало о завршетку противпожарног система, због чега је објекат углавном добијао само привремене радне дозволе.

Исплативост једног таквог објекта зависи од много фактора, а подразумева се да је он вишенаменски. Рецимо, "Сан Ђорди" је у стању да у року од неколико дана организује светско првенство у пливању, музички концерт и кошаркашку утакмицу. "Београдска арена" је према првобитном пројекту требало да има у програму и хокеј на леду, али је пре три године одлучено да се укине ледена плоча зато што је то прескупо (требало је да се уложи од 150.000 до 200.000 евра). Град је сматрао да то "није исплативо". Ако би Београд једног дана ипак желео да конкурише за домаћина светских или европских шампионата у хокеју и уметничком клизању, повратак на старо би коштао знатно више.

Што се тиче планова српског спорта везаних за "Арену", очигедно је да спортисти каскају за музичарима и политичарима. Основни разлог за то је што кубуре са новцем, а и мало је спортских догађаја који би изазвали такво интересовање. После турнира "Дијамантска лопта", ревијалног меча СЦГ – САД (оба у августу 2004), финала Светске одбојкашке лиге и европских шампионата у одбојци и кошарци (сва три лета 2005), на сцену су ступили Андреа Бочели, Здравко Чолић, Фил Колинс, Дејвид Коперфилд... Прошле године се у Кошаркашком савезу Србије (КСС) могао чути предлог да се финални турнир Купа "Радивоја Кораћа" игра у "Београдској арени", али је на то стигао неумољив одговор већине: ко ће то да плати! Уз мало труда и добре воље то је могло да се уради, јер како убедити публику да домаћа кошарка вреди кад сви беже од организује финала купа (ко зна шта би било да се ове године није пријавио Крагујевац).

Један велики спортски догађај ће се ускоро одржати у "Арени". Реч је о Европском првенству у стоном тенису (25. март – 1. април) на којем ће се такмичити 48 земаља. Тај догађај је нека врста надокнаде за Светски шампионат 1999. који је однело бомбардовање.

(Крај)