Прелепе самице чекају домаћине

На ексклузивним локацијама зграде „зврје празне”, а у понуди престонице нигде простора за развијање уметности или друштвено-културна дешавања. Музеји и биоскопи су изумрли, а потребе омладине, уметника, архитеката, организација за простором су огромне.

Многи објекти грађени у пословне и стамбене сврхе широм Београда пропадају неискоришћени, неки су постали легла наркомана и бескућника.

С намером да оживе бар неке од бројних зграда које никада нису довршене због банкрота, стечаја фирми у чијем су власништву или нерешених власничких односа, група младих ентузијаста „Грађанске иницијативе” покренула је причу „Отворено о јавним просторима”.

Успели су да у стециште уметника претворе, за сада, само једну напуштену зграду „Инекс филма” у Вишњићевој улици. Али су и акцијом мапирања напуштених простора забележили више од 80 празних или недовршених објеката на најскупљим местима.

На сајту www.javniprostori.orgналази се мапа напуштених објеката широм Србије, а грађанима је остављена могућност да сами пријаве простор чија судбина није решена. Представљамо само неке давно планиране и незавршене пословне и стамбене зграде на атрактивним локацијама.
Зграда под спором у Призренској 3

Парцела у Призренској 3 додељена је 1991. године „Југославијакомерцу”, а 1999. године као сукорисник земљишта појављује се „Европа осигурање”, фирма породице Карић.

Подигли су шестоспратну стамбену зграду на 3.300 квадратних метара, а 2004. добили су зелено светло да легализују објекат. Против корисника земљишта за сада није покренут поступак за одузимање права коришћења на земљишту.

Чак и пре него што је зграда „дигнута под кров” око ње су се плеле разне приче као што је она да су некадашњи челници „Мобтела” продавали још неизграђени пословни простор и узимали поприличне суме новца.

– Знамо да је зграда под спором и док се то не заврши овде ништа неће бити урађено – каже станарка трошне вишеспратнице у Призренској број један, објекта који се практично наслања на напуштену зграду.

Својевремено је, сећају се комшије, направљен план изградње целог кварта како би Теразијска тераса добила коначан изглед, али је све пало у воду због збрке коју је направила Карићева зграда.

Највећи стечај на Балкану у Блоку 20

Судбина недовршеног објекта некадашњег гиганта, грађевинског предузећа „Рад”, у новобеоградском Блоку 20 ни после две деценије није позната јер још није окончан највећи стечај на Балкану.

Предстечајни поступак почео је 1996. године пред тадашњим Трговинским судом у Београду, а стечајни је 2001. отворила Агенција за приватизацију. До сада је здањем продефиловало девет стечајних управника.

За све те године око 60.000 празних и недовршених квадрата између хотела „Хајат” и бивших „Генексових”, данас „Делтиних” апартмана, зјапи празно. Зграду су пројектовале архитекте некадашњег „Радовог” Завода за пројектовање: Предраг Балковић, Сања Миљковић и Дејан Оташевић.

Градња је почела 1989. године, а обустављена 1998. године. У том периоду готово половина објекта је продата. Здање нема грађевинску, ни употребну дозволу, а захтев за легализацију поднет је најпре 2003, као и пре две године.

У њој је требало да буде 400 канцеларија, велики конгресни центар, а у средини здања атријум. Готово да нема пролазника коме поглед не одлута на 13 етажа обложених сада већ оронулим фасадним декоративним плочама и тамним стаклима испод којих су на све стране раштркани бетонски стубови, арматура, отпаци и срча.

„Станком” пасарела у Пожешкој улици

Темељи пословног објекта у Пожешкој улици који припада „Станком холдингу” постављени су 1991. године. Планирано је да се простире на 25.000 квадрата с наменом да повезује Баново и Јулино брдо. Изграђено је 15.000 квадрата, а функционисао је само један локал у приземљу.

Изградња никада није довршена и делатност у њему никада није заживела. Један од разлога што и данас зјапи празан је што се власник спорио са аутором идејног пројекта који није дозволио измене плана. На то што зграда није довршена вероватно је више утицала беспарица у „Станкому” буквално од почетка овог века, а већ је проглашен и банкрот фирме.

„Сити сквер” пред Врховним касационим судом

Модерна седмоспратна грађевина са гаражом на два нивоа, површине око 9.200 квадрата, годинама је празна на углу Булевара краља Александра и Господара Вучића. Градњу „Сити сквера” деведесетих година почела је „Астра симит”.

Спољашњост објекта је завршена. Комбинација армираног бетона и рефлектујућег стакла са великом куполом на врху доминира крајем код Цветкове пијаце. Суседи кажу да је зграда често била мета лопова који су односили поцинковани лим. Ординирали су и бескућници. Пијанци су простор око зграде користили као јавни тоалет, а виђани су и наркомани.

Спор због власништва над „Сити сквером” је пред Врховним касационим судом. Вукашин Бакић из „Мобтела” каже да су они још 2006. године папрено „Астра симиту” отплатили објекат, али пренос у њихово власништво никада није остварен јер је пре предаје која се одужила „Астра симит” отишла у стечај.

– Нисмо ушли у посед јер је отишао у стечајну масу. Пуних седам година објекат пропада. Стечајни управник оспорио је изручење објекта, тако да нажалост немамо никаквог утицаја над судбином „Сити сквера” док суд не реши проблем – каже Бакић.

У згради у Булевару деспота Стефана 44 – 46 само портир

У приземљу никада завршене зграде у Булевару деспота Стефана 44 – 46, смештена је импровизована портирница, а у њој седи Ратко Савић, чувар. Од чега, или од кога чува зграду, ни сам није сигуран. Плату прима од, како каже, „једног од мученика који су преварени”.

– Колико знам, носилац посла био је „Комграп”. Људи су унапред дали паре и купили квадрате по систему „кључ у руке”, а онда је све стало. Неки од извођача су нестали, неки остали без средстава да заврше градњу... – каже Савић и додаје да је око зграде било сметлиште које је сада бар мало очишћено. У згради је немогуће живети и радити јер нема ни струје ни воде.

На ексклузивним локацијама зграде „зврје празне”, а у понуди престонице нигде простора за развијање уметности или друштвено-културна дешавања. Музеји и биоскопи су изумрли, а потребе омладине, уметника, архитеката, организација за простором су огромне.