Састављамо, а не стварамо репрезентацију

– Овако светско првенство било је преко потребно рукомету. Слика из Немачке са препуним дворанама која је обишла свет свакако ће допринети популаризацији овог спорта. Иако је и даље квалитет рукомета сконцентрисан у Европи евидентно је његово ширење и на остале континенте, пре свега на афрички на којем су стасале две озбиљне селекције – Тунис и Египат. Сигуран сам да се се ускоро овај спорт пробудити и у осталим деловима света што може да радује све поклонике овог спорта, – први је утисак врсног рукометног стручњака Бранислава Покрајаца о 20. светском шампионату који је прекјуче завршен тријумфом домаћина Немачке.

По речима једног од ретких спортиста који се окитио олимпијским златом и као играч (1972. у Минхену) и као селектор (1984. у Лос Анђелесу) првенство у Немачкој је показало да је конуренција, макар унутар Европе, постала жешћа неко икад:

– Ако се само погледа пласман првих 12 екипа међу којима је и Тунис на 11. месту може се слободно рећи да свако сваког може да победи, – сматра Покрајац, који предводећи репрезентацију Југославије освојио сребро на светском првенству у Немачкој 1982. и бронзу на планетарном шампионату у Француској 2001.

Колика је разлика између рукомета који смо видели у Немачкој и нашег?

– Довољно је рећи да су Чеси, који су нас убедљиво победили у квалификацијама за Немачку, заузели тек 12. место. Мислим да остале селекције нису толико напредовале колико смо ми назадовали. Потрошили смо супстанцу, а нисмо произвели нову. У последњих неколико година уместо да стварамо репрезентацију ми је само састављамо. Идемо линијом мањег отпора јер је стварање репрезентације дуг процес који изискује улагање, а делује ми да нема довољно воље и храбрости да се крене тим путем. Ипак, када причам о нашем рукомету мислим да не могу да будем потпуно објективан с обзиром да сам последњи селектор који је освојио медаљу на неком великом такмичењу и да, због тога, никако не могу да се помирим са тренутном апатијом.

Ко је највећи добитник првенства у Немачкој?

– Спортски добитници број 1 су, нема никакве сумње, Пољаци. На свим великим такмичењима у последњих десет година имали су прериферну улогу па је сребро у Немачкој бриљантан резултат до којег нису дошли случајно. Имају изузетно јак и искусан састав кога чине играчи од 25 до 30 године. Дуго су на окупу и селектор Вента је очигледно нашао одличну формулу, а тешко је предвидети да ли ће се одржати у врху. Ако се погледа из више других угловова највећи добитник је Немачка, не само због злата већ и због префектне организације шампионата. На најбољи начин искористила је све предности домаћег терена. Немци нису поновили грешку из 1982. Као домаћини бранили су злато из Данске 1978. а на крају су заузели тек седмо место. Тадашњи њихов селектор Штенцл знатно је подмладио селекцију и провео се као бос по трњу. За разлику од њега Бранд је мобилисао све расположиве снаге. Искуство, огромна подршка с трибина и неки други фактори били су добитна комбинација.

А ко је највећи губитник?

– Тек пето место са девет победа и само једним поразом олимпијске победнике Хрвате избацује на врх листе губитника. Налетели су у четврфиналу на, у Немачкој, изузетно бледе Французе, који су нашли идеално тактичко решење за најјаче оружје Хрватске – игру 2 на 2. Одбраном 5-1 са одличним Жилом на предњем Француска је спречила Балића да разигра саиграче. С друге стране тежиште игре у нападу Онеста је поставио баш тамо где је требало – на страни где је десног халфа игра Метличић. С обзиром да је бек, а да би ту позицију по дефиницији одбране 3-2-1 требало да игра знатно брже крило, Хрватска је баш ту најрањивија.

Да ли је у Немачкој било новитета?

– По питању колективне тактике нисам применио неке промене. Разлог за то је што већина играча игра у иностранству тако да селектори имају мало времена за припреме и самим тим било какве експерименте. Мало се користе неке дубоке дефанзивне формације. Много екипа се и даље ослања на традиционалну 6-0 одбрану коју су играли и финалисти. С друге стране видљиви су новитети на индивидуалном плану. Неке тенденције развоја рукомета о којима се причало на великим тренерским семинарима почеле су већ да се примећују код појединих играча, иако се и даље довољно не експлатишу. Рецимо, неки играчи све више користе слабију руку приликом асистирања али и код шута. Мислим да неће проћи много времена када ћемо гледати играче који подједнако користе обе руке у реализацији напада.

Који играчи су обележили шампионат?

– Хрват Балић је још једном доказао највишу класу, а овога пута деловао је још зрелије и разорније. Поред њега издвојио бих и Пољака Ткачика, који је био прави вођа своје екипе. Поред тога што је изванредно повезивао све редове преузимао је одговорност у најбитнијим тренуцима. То одликује само велике играче.

--------------------------------------------------------------------------

Голмани највећа бољка Исланда

Србија ће се за Осмо европско првенство у Норвешкој 2008. борити средином јуна против Исланда, који је био надомак полуфинала али је у Немачкој на крају заузео осмо место. Покрајац је скренуо пажњу да су Исланђани, макар по статистици, одлични индивидуалци: