Сунце прави струју

Србија би коришћењем соларне енергије за пет година могла у великој мери да смањи енергетску зависност од увоза струје, јер има више од 2.000 сунчаних сати годишње, што је скоро двапута више од европског просека.

Само један соларни колектор површине једног квадратног метра прикупиу Србији енергију која се добија сагоревањем 130 литара нафте и уштеди више од 750 киловат-сати струје. Истовремено се на овај начин подмирује до 30 одсто потреба за грејањем и смањује емисију угљен-диоскида за више од 305.000 тона годишње. Ово су само неки од података који су се могли чути на инвестиционом пословном скупу „Енергија сунца – потенцијал Србије”.

Колико је Србија, имајући све ове предности коришћења соларне енергије, далеко отишла у градњи соларних електрана?

„Електропривреда Србије” је, потврђују у овом јавном предузећу, до сада  потписала четири уговора о откупу струје из соларних електрана. Укупно је у исто време парафирала 24 уговора о откупу електричне енергије са повлашћених произвођачима струје из обновљивих извора. Реч је о соларним електранама у школама у Кули и Варварину, Београду и Новом Саду.

Снага свих постројења која користе обновљиве изворе, а са којима ЕПС има уговор о откупу, износи 13,91 мегават. Реч је о 16 малих хидроелектрана, четири соларне, две на гас и по једној на биогас и коришћење фосилних горива.

 ЕПС је прошле године откупио 13.759.808 киловат-сати електричне енергије из ових постројења или свега 0,2 одсто од укупне производње ЕПС-а, а повлашћени произвођачи су за ову годину планирали да испоруче 53.166.261 киловат-сат, што зависи од временских прилика и услова рада.

Петар Шкундрић, саветник за енергетику премијера Србије, очекује знатно веће коришћење енергије сунца као неисцрпног извора енергије, између осталог и због тога што је цена технологије за коришћење сунчеве енергије у протеклих пет година пала за 50 одсто.

Министарство енергетике је 2009. прописало повлашћену цену (односнофид-интарифу) за соларну енергију у Србији у износу од 23 евроцента по једном киловат-сату, што је у оквирима европског просека који је 20–30 евроценти. Успостављена је и уговорна обавеза о обавезном откупу струје по повлашћеној цени у наредних 12 година, као и максимална јачина соларне електране од пет мегавата.

Усвајањем Закона о јавно-приватном партнерству у Србији створен је повољан  амбијент за улагање у ову област. Висок потенцијал Србије у области соларне енергије привлачи велики број инвеститора, међутим број спроведених пројеката  је веома мали, због чега је ЦЕДЕФ(Централно европски форум за развој) организовао скуп да заинтересује локалне самоуправе за соларне пројекте.

Мирољуб Стојчић, градоначелникВрања,указао је на потенцијал Пчињског округанаглашавајући да ова јужна општинаса 272 сунчана дана годишње и више од 30 локација за изградњу малих хидроелектрана представља изузетно повољан регион за улагања у обновљиве изворе енергије.

– Врањска Бања има велике могућности за коришћење геотермалних извора као топлотне и електричне енергије. Очекујемо да у наредном периоду Пчињски округ и град Врање постану енергетски центар Србије – каже Стојичић.

Када је реч о могућности финансирања и улагања у обновљиве изворе и чисту енергију, Ненад Лучић, менаџер за развој производа Фолксбанке,каже да је до сада реализовано око 300 кредита за пројекте енергетске ефикасности у укупном износу од 7,5 милиона евра.

– Ови кредити намењени су за пројекте који обезбеђују минимум 20 одсто уштеде енергије и исто толико смањења емисије угљен-диоксида као последице потрошње енергије. На овај начин Фолксбанка доприноси очувању животне средине као једна од првих банака у Србији која активно финансира зелене пројекте и континуирано ради на подизању свести о енергетској ефикасности и значају ових инвестиција – појаснио је Лучић.

Јасна Петровић

-----------------------------------------------------------

Први ветропарк у Србији

Током првомајских празника, тачније другог маја, на Вршкој чуки код Зајечара требало би да почне градња првог ветропарка у Србији, потврдио је Петар Шкундрић, саветник премијера за енергетику. Србија има интереса да подигне коришћењу обновљивих извора енергије са садашњих 21 одсто на 29 одсто, закључио је он.

Ј. П.