Хашки трибунал против служења казне у Србији

Могућност потписивања споразума према којем би хашки осуђеници били пребачени на служење казне у Србију готово и да не постоји. Како је за „Политику” речено у изворима блиским Влади Србије, „зелено светло” за иницијативу на којој наша земља годинама инсистира не даје Хашки трибунал, јер сматра да би хашки осуђеници у Србији имали статус националних хероја.

Хашки осуђеници могли би да служе казне у Србији уколико би генерални секретар УН ставио ван снаге мишљење тадашњег секретара из 1993. године, када је процењено да то у нашој земљи није могуће. Србија од 2006. године подноси иницијативе за одобрење да се казне могу служити и у нашој земљи а Савет безбедности УН тражио је о томе мишљење и сагласност трибунала.

Иако је из трибунала више пута поручено да ће одслужење казни у Србији бити могуће када се са тим сагласе УН, испоставило се да је, иза кулиса, управо трибунал препрека потписивању споразума.

„Хашки трибунал одбио је да се сагласи са тим предлогом. Прво образложење било је то да нису ухапшени сви оптуженици. После хапшења Ратка Младића и Горана Хаџића, поново смо поднели иницијативу, али је као нови разлог одбијања наведено то што трибунал страхује да ће хашки осуђеници у Србији имати повлашћени статус у затворима”, кажу наши извори у влади.

Највише што би могло да се учини у вези са овим проблемом постигло би се ако би споразуме са Хашким трибуналом потписале Бугарска, Румунија или Словенија. Тиме би донекле биле олакшане посете породица осуђеницима.

Адвокат Тома Фила сматра да за ову иницијативу нема препрека у правилима трибунала. Проблем је, истиче адвокат, и у томе што многе државе не желе да приме хашке осуђенике, јер им то нико не плаћа. То не желе чак ни Црна Гора и Словенија. Фила подсећа да је генерал Радислав Крстић тешко претучен у затвору у Лондону, а Холандија је после тога једва прихватила да га врати у хашки притвор, јер је он правноснажно осуђен и није притвореник.

„Србија и Хрватска су сагласне у томе да сваки осуђеник треба да одслужи казну у својој земљи. У Србији постоје услови под којима хашки осуђеници могу да издржавају казну и установе високе сигурности које испуњавају стандарде које тражи трибунал. Поред осталог, ти стандарди подразумевају да у свакој ћелији постоји телевизор, радио, купатило и друга опрема коју већина затвора нема.”, каже за „Политику” адвокат Тома Фила, који је пред трибуналом бранио више оптужених.

Он закључује да су образложења о стандардима који подразумевају телевизор у ћелијама и слично – апсурдни.

„Генерал Крстић је био у празној соби са телевизором испред себе, новине му нису давали, а адвокату који је дошао да га посети скинули су сат са руке. Ми се боримо са ветрењачама, јер су против потписивања овог споразума САД, које финансирају све”, закључује Тома Фила.

Споразум о смештању хашких осуђеника у своје затворе потписало је за сада 17 земаља. Осуђеници служе, а неки су већ и одслужили казне у Великој Британији, Француској, Шпанији, Немачкој, Белгији, Данској, Норвешкој, Италији, Шведској, Финској, Летонији и Аустрији. Уговор са Међународним судом у Хагу потписале су још Пољска, Португалија, Словачка, Украјина и Албанија, али у те државе још није пребачен ниједан затвореник.

У Норвешкој казне одслужују петорица осуђених – Радомир Ковач, Дражен Ердемовић, Зоран Вуковић, Драган Обреновић и Видоје Благојевић. У Британији су двојица осуђеника – Момчило Крајишник и Благоје Симић. У Белгији затвор служи Драган Зеленовић. У Немачкој казне служе Душко Тадић, Драгољуб Кунарац и Станислав Галић, у Француској Харадин Бала, Предраг Бановић, Миломир Стакић и Млађо Радић. У Шпанији су Драго Јосиповић, Владимир Шантић, Ивица Рајић, Дарко Мрђа и Стеван Тодоровић.

Тројица затвореника су у Данској – Ранко Чешић, Миодраг Јокић и Радослав Брђанин, у Шведској двоје, одакле се вратила Биљана Плавшић, а још се налази Мирослав Брало.

Петорица осуђених служе затворску казну у Финској – Момир Николић, Златко Алексовски, Есад Ланџа, Хазим Делић и Анто Фурунџија. У Естонији је Милан Мартић.

Шесторица осуђених су у Аустрији – Дамир Дошен, Душко Сикирица, Митар Васиљевић, Дарио Кордић, Зоран Жигић и Драган Јокић, а петорица у Италији – Горан Јелисић, Милорад Крнојелац, Драган Николић, Винко Мартиновић и Драган Налетић.