Косово диктира темпо

Прогнозе аналитичара да ће преговори о статусу Космета убрзати и преговоре о формирању нове владе Србије као да су почеле да се остварују јучерашњим договором представника парламентарних странака са председником Србије да се нови скупштински сазив "озваничи" што пре, а најбоље до 13. фебруара (за када је специјални представник Уједињених нација Марти Ахтисари заказао наставак разговора о предлогу за решење статуса Косова).
Најважнији проблем Србије, што Косово јесте према мишљењу свих учесника у политичком животу, натераће, сматрају аналитичари, а потврђују и незванични извори блиски актуелној влади, све страначке лидере да се о новој влади договоре до краја фебруара.
До тада би требало, у најмању руку, да се дефинишу обриси нове владе, а до краја марта најдаље и да је скупштина и званично изабере.

Иако ће преговори о статусу Косова, слаже се и аналитичар Зоран Стојиљковић, утицати на темпо формирања владе, они неће пресудно утицати на персонална решења, јер се ти аранжмани, сматра, праве према снази политичких фактора који у преговорима учествују. Међутим, тактика према Косову, тврди Стојиљковић, кључна је за договор о влади, јер ће се на том питању показати да ли је и између кога у парламенту могућа сарадња.

"Тактика нове владе према питању Косова основ је који треба да покаже ко може да направи владу. У том смислу, сасвим се оправданим чини захтев Демократске странке Србије да се унапред разговара и о томе како би се према евентуалној независности Косова односила нова власт. На овом питању, наравно, ДСС показује и колики је њихов управљачки потенцијал и може се рећи да они то једним делом користе као адут у преговорима о новој влади – објашњава Стојиљковић.

Апсурд целе ситуације, сматра наш саговорник, јесте управо у томе да Косово у исто време успорава и убрзава преговоре о формирању владе. Успорава –зато што различите приступе косовском проблему треба усагласити, а убрзава јер међународна заједница намеће свој темпо решавања статуса Косова.

Било би јако лоше по Србију, наглашава Стојиљковић, да се проблем Косова решава без владе на помолу. А то, слаже се и Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива, одговара оној струји у међународној заједници која се залаже за независност Косова.

"Свет неће да нас чека и Ахтисари је за представљање свог плана намерно искористио овај тренутак у коме се преговара о влади да би имао аргумент који се зове српска неслога, а која иде у корист независности Косова. Исти аргумент и Русија може да употреби и да Србију остави без очекиване подршке", објашњава Николић.

Званична Москва је, наиме, у више наврата раније истицала да Србија може да рачуна на подршку Русије само ако у Србији постоји јединствен блок који не прихвата независност Косова. Подршка Русије, међутим, истиче и Николић, зависи пре свега од интереса ове велесиле у свету.

"Међународна заједница је већим делом решена да одузме Србији тај део територије и то на принципима који су владали после Првог светског рата када су кривци, а ми смо означени као такви, тако кажњавани. Зато ми не би требало да свој маневарски простор сужавамо и тиме што ћемо заузети тврд став да не пристајемо ни на шта осим да Косово остане у Србији, што је захтев којим је ДСС условио своје учешће у влади", каже Николић.

Тај захтев ДСС-а он сматра контрапродуктивним, јер, тврди, успорава договор око владе. А то одговара само онима који желе да избегну одговорност и зато не би да буду у власти у тренутку решавања статуса Косова.

"ДСС своју платформу о Косову користи за отварање већег маневарског простора у преговорима о влади. Тачно је да је добро да се нова влада одреди по том питању, али сада нема времена за такво маневрисање. Стратегија владе о Косову требало би да се утврди интерно, а не јавним изношењем захтева још пре формирања владе. Косово у преговорима о влади користе и ДСС и СРС, али и ДС који са будућим партнерима у влади жели да подели терет одговорности за догађаје који нас очекују ове године", каже Николић.

Иако свако из својих разлога одуговлачи, на нову владу, како процењује Николић, не би требало да чекамо дуже од краја фебруара. Неуспех договора и расписивање нових избора ни он, као ни већина аналитичара, не сматра реалном опцијом из простог разлога што су странке болно свесне чињенице да би скори излазак на биралишта, поготово у сенци косовског проблема, за многе од њих више личио на излазак на губилишта.

– Уколико не помире лидерске сујете значило би да имамо јако лошу политичку елиту којој су лични интереси изнад свега, изнад државе и гласача. На новим изборима профитирали би само радикали, а странке попут ЛДП-а не би успеле ни да пређу цензус – каже Николић и додаје: "Страх од бирачке одмазде зато ће их натерати на договор".