Кад Мирослав обара рекорде

Лесковац – За пољопривредног произвођача Мирослава Станковића из Чекмина код Лесковца могло би да се каже да се не уклапа у уобичајени профил српског земљоделца. Не само по томе што се на породично имање вратио после завршеног Пољопривредног факултета у Скопљу већ и по начину производње и схватањима ове привредне гране која, сматра он, тражи много више од онога што јој дајемо. Он пре свега тежи рационалној производњи, желећи, како објашњава, да оствари што веће приносе по јединици површине, за разлику од оних који су наклоњени већим површинама. Мања површина, мања садња, али екстрапроизвод, ето, то је његова произвођачка филозофија.

Да такво опредељење доноси резултате, Мирослав потврђује већ двадесет година, поневши титулу једног од најуспешнијих српских произвођача поврћа на отвореном. Године 2010. произвео је 45 тона црног лука по хектару и тако постао републички рекордер у производњи тог поврћа. Добио је награду „Про-агролидер”, у категорији мала газдинства и са осталим награђенима из Србије провео је осам дана на студијском путовању по Аустрији где је обилазио сточарске фарме, и Италији где се упознавао са условима производње сточара и фармера.

Прошле године још једном је задивио пољопривредне стручњаке: на огледној парцели засадио је хибридни кукуруз НС 6010 и остварио принос од 19,71 тону по хектару, што никоме пре њега није пошло за руком. Произвођач семена НС семе Нови Сад оценио је да Мирослав помера границе.

Његово газдинство, које поред њега чине родитељи Зоран и Зорица, супруга Слађана, син Стефан, завршни разред средње школе, и кћерка Кристина, ученица осмог разреда, обрађује седам хектара земље. Боље рећи, имају седам, а обрађују десет хектара, јер на три хектара имају две сетве годишње. Кад, рецимо, заврше са зимским луком, засаде кромпир, празилук, целер, а касније силажни кукуруз, јер се баве и сточарством – тренутно чувају шест крава.

Када је реч о поврћу, после лука који је на првом месту, долазе кромпир, паприка, целер, карфиол, а од ратарских култура кукуруз и пшеница. Саде и крмно биље. Имају сву потребну механизацију – три трактора, садилицу, сејалицу и систем за наводњавање четири-пет хектара. Своје производе продају по маркетима, али највећи део на кванташкој пијаци, а добри купци су им и Новопазарци.

Питамо Мирослава зашто се одлучио да баш црни лук стави на прво место. – Знате, у пољопривреди нема правила. Једне године произведете мање, а зарадите више, а наредне године произведете више, а зарадите мање. Кромпир сада кошта двадесетак динара, а прошле године у исто време био је четрдесет, то је била екстрацена. Сада ће многима кромпир да пропадне, а и моје две-три тоне ће да заврше на отпаду. Последњих десетак година лук се боље продаје од кромпира. Ја садим италијански лук, раније сам имао холандски који стиже раније, до 10. маја. Имам и класичне главице. Садим мање површине, али густо. У принципу, кад произведете велике количине, морате и да зарадите. Велики је то посао, ради се много, сади, расађује, праве се леје, али циљ оправдава средства, одговара овај агроном и пољопривредник.

Необично је и то што је, за разлику од многих лесковачких повртара који се баве пластеничком производњом, одлучио да сади на отвореном. – На отвореном су мања улагања и потребна је мања радна снага. Производња у пластеницима захтева много већа улагања. На први поглед, ти повртари имају одличне цене. Кад краставац кошта 150 динара, купац мисли да је то скупо. Али, он види само цену, а не види шта све стоји иза ње – конструкција, фолија, прехрана, садни материјал, огроман труд у тешким условима. Моја производња је интензивна и имам мања улагања. Препознао сам себе у тих неколико култура и то радим са својом породицом, не желим да ангажујем раднике, јер је то ризично. И не жалим се, за сада ми иде добро – објашњава Мирослав.

И по томе се разликује од осталих пољопривредника. Не жали се на државу, не иде трактором да блокира путеве, нити иде пред зграду владе, радије време проводи на имању. – Колико је држава крива за стање у пољопривреди, толико смо и ми сами, по педесет посто. У последње време влада предузима значајне мере. Предлог да се субвенције дају на основу приноса, по мом мишљењу је бољи од захтева пољопривредника да се субвенционирају површине. Мислим да је то реалније, јер би био обухваћен већи број добрих произвођача – тврди наш саговорник.

Од 1. новембра прошле године примљен је за асистента-саветодавца у Пољопривредној саветодавној и стручној служби у Лесковцу, па су главни посао на имању преузели супруга Слађана и 75-годишњи отац Зоран. Помажу и деца, а мајка Зорица послује по кући. Мирослав је у новој улози упознао и бројне друге произвођаче у лесковачком крају за које тврди да су изузетно вредни, да пуно тога знају о пољопривреди, али да у овој области увек има шта да се научи.

– Није у праву онај ко тврди да све зна. Учење је увек добро дошло, потребно је стално усавршавање. Мислим да неки људи то не схватају. Иако сам завршио пољопривредни факултет, већ двадесет година сарађујем са Пољопривредном стручном службом у Лесковцу и увек сазнам нешто ново. Ниједан семинар не пропуштам. Што си флексибилнији, то боље – закључује Мирослав.