Војни лекар на селу

Раниловић – Киша и ледени ветар спустили су се на Раниловић, село надомак Аранђеловца, али мештани их не примећују. Окупљају се од јутра испред сеоске амбуланте.

„Јесу ли почели да раде?”, питају придошлице док улазе у малу чекаоницу.

Слободних места на дрвеним клупама одавно нема, а испред врата ординације тискају се махом стари људи. Неки остављају књижице на раму дрвеног прозора, али их други брзо опомињу: „Држи то код себе, па ако ти траже кад уђеш, ти дај”. Књижице су пожељне, кажу, али нису обавезне. Војни лекар ће их примити иако немају овај документ.

– Боли ме кичма, тешко ми је да ходам, па сам дошла да ме прегледа и овај лекар – прича Наталија Мирјановић док чека у реду испред ординације.

Косана Димитријевић (75) донела је медицинске налазе, које је до сада на разним прегледима прикупила, да их погледа војни лекар. Има проблем са високим крвним притиском и ослабило јој је, каже, срце.

– Лепо је што је лекар дошао код нас у село, практично поред моје куће. Знаш кад бих ја стигла до војног лекара, морала бих да путујем аутобусом, да заказујем прегледе... Ма, никад не бих отишла – вели Косана.

На дрвеној клупи у дну чекаонице седи замишљен Радован Радојичић (86). Код лекара је стигао међу првима, па чека да опет уђе. Дошао је на преглед због бола у грудима и речено му је да има висок притисак.

– Дао ми је неки прашак и рекао да се вратим за двадесетак минута, да лек почне да делује. Нисам раније имао проблем са притиском, додуше, нисам га ни мерио. Не идем баш често код доктора, све рачунам, кад ме нешто мучи, проћи ће – каже овај времешни Раниловчанин док чека на нови преглед.

У Раниловићу постоји 415 кућа у којима живи око 1.600 душа. Има и младих и старих, прича матичар Бата Вуковић, око 200 малишана похађа основну школу и предшколску установу, а доста је и оних који су напунили осамдесету. Већина старијих дошла је током преподнева тмурног априлског дана у сеоску амбуланту да их прегледа војни лекар.

Мајор др Вук Вуковић прегледа пацијента (Фото Драган Јевремовић)

За само три сата мајор др Вук Вуковић, начелник гарнизонске амбуланте у Крагујевцу и припадник 250. ракетне бригаде за противваздухопловна дејства, примио је више од 20 пацијената. Стрпљиво је саслушао муке Раниловчана, проверавао им је ниво шећера у крви, контролисао срце ЕКГ-ом, преслушао плућа. Прегледом је утврдио да већи број мештана пати од високог крвног притиска, а да тога нису ни свесни.

– Има доста старих људи, а сеоска амбуланта ради само два пута недељно, немају довољно лекова, а ни патронажну службу која би им помагала. Ово су само неки од проблема који муче мештане овог села – каже мајор Вуковић.

Из ординације излази Миланка Павловић (71) и пробија се кроз гужву ка излазу штитећи повређену руку. Коментарише да мора опет код лекара.

– Имам честе вртоглавице, а овај доктор ми је рекао да морам код неуролога. Погледао ми је и руку коју сам раније повредила, превио је и наместио завој – објашњава Миланка.

У ћошку чекаонице стрпљиво седи Зорка Димитријевић (79). Чека да гужва прође, па да и она уђе у ординацију. За долазак војске рекли су јој муж и син, који су то сазнали када су били у селу.

– Чула сам да су у село стигли добри лекари. На ноге не могу, срце ми није у реду, немам права на бесплатне лекове, а примам пензију од 8.000 динара, па не могу да их купујем. Чујем да војни лекар даје и лекове – прича ова Раниловчанка.

После прегледа, место на клупи за предах пред излазак на кишу, једва проналази Златија Пауновић (80).

– Слушао ме је, измерио притисак, преконтролисао шећер. Рекао ми је да ми је терапија коју од раније узимам добра, али да морам редовно да пијем лекове. Драго ми је што је војска дошла код нас, њих кад видим, као да ме сунце огреје – каже Златија.

Док у ординацију улазе нови пацијенти, један тим војних стручњака креће у кућну посету тешко покретним мештанима. Прва на листи је Јулка Стевановић (89), најстарија жена у селу. Живи недалеко од амбуланте, у делу зграде локалне месне заједнице. Село јој је поклонило смештај, јер је стара и сама, а раније је живела у неусловној, руинираној кућици у шуми. Госте дочекује са осмехом, али времена за велику причу нема, јер чекају остали пацијенти. Следи преглед: мерење притиска и шећера у крви, слушање плућа стетоскопом и контрола срца ЕКГ апаратом.

– Јаој, баш лепо да су дошли, младић који ме је прегледао рекао је да сам добро и да наставим да пијем лекове које већ узимам. Ма стара сам, то је све, тешко ми је на ноге, боле ме – жали се бака Јулка која живи од 8.000 динара социјалне помоћи месечно, али и од велике помоћи добрих људи који станују у њеној близини.

----------------------------------------------

Војска помаже цивилима

Свака бригада Војске Србије неколико пута годишње организује акцију „Војни лекар на селу”, у којој војни медицински тим одлази у удаљена места и прегледа локално становништво, каже пуковник Звонимир Пешић, начелник Одељења за цивилно-војну сарадњу Генералштаба Војске Србије.

– Наши медицински тимови годишње обиђу и 30 села, чак и она на неприступачнијем терену, где је медицинска помоћ тешко доступна. Преглед је бесплатан, а уколико војни лекар открије неки здравствени проблем код пацијента, упућује га на даље лекарске прегледе – објашњава пуковник Пешић.  

----------------------------------------------

Сарадња са локалним самоуправама

Бригадни генерал Душко Жарковић, командант 250 ракетне бригаде, каже да се за све који не могу да дођу на преглед организују кућне посете, а лекари пацијентима дају и лекове.

– У овом селу организујемо десету акцију наше бригаде, а у протекле три године наши лекари прегледали су више од 500 људи. Иначе, сваку од ових акција спроводимо у сарадњи са локалном самоуправом и здравственим центром – истиче генерал Жарковић.