Посне пите и чуваркућа за Тадића

Милован Грчић из села Јабучја, код Лајковца, са поносом истиче да његови преци већ дуже од 450 година живе на истом месту, у истој кући. На Велики петак, 13. априла, баш када је супруга Славица фарбала ускршња јаја, у посету им је дошао председнички кандидат ДС-а Борис Тадић.

– У свакој председничкој кампањи Борис Тадић долази у Јабучје, увек овако у кућу код некога. Питали ме из странке два дана пре његове посете да ли може председник да дође. Ја им кажем да може, али мени кућа сва у скелама, радим изолацију. А они ми кажу да нема везе, нека председник види и радове, не смета. Рекли ми да ништа не „филујем”, не украшавам, да све буде као и обично. Срећом, успели смо да завршимо све радове, дан пре његове посете – прича Грчић.

Супруга Славица спремила је 80 јаја још пре тога, није ни знала да ће Тадић доћи.

– Нормално, шарам са воском, а онда завијем у стару чарапу, па у луковицу, или у цвет, лист, зависно од боје... А председник каже: волео бих да видим на лицу места како радите. Ја му шаљиво кажем да се чарапа вишеструко исплатила, прво смо је носили, па се поцепала, а сада иде за шарање јаја. Није ми ништа помагао, само је гледао. Каже, и његова мајка је тако радила. И онда, прво јаје је чуваркућа и ја га узмем, а друго, нашарано, дам њему да га носи и да га чува. После му понудим посне пите што сам спремила, од печурака, бундеве и јабука, па је попио и кафу. Ракију смо нудили, али није пио, само воду.

Милован објашњава да је симпатизер демократа, али да никад није био члан ниједне странке. Ради у рударском басену „Колубара”, још две године има до пензије. У фамилији Грчића пољопривреда се преноси са колена на колено, нису никад куповали земљу, али Милован има око десет хектара наслеђених од претходних генерација. Држали су до скора и две краве, али су их продали због нерентабилности, па сада имају само свиње и башту за своје потребе.

– Рекао сам то председнику и обећао је да ће то да се промени, да ће бити млека и меса за извоз. Само не знам кад ће то да се деси. Верујем му, што да не верујем, то је озбиљан човек, а не као неки. И ја му кажем онда, ’ајмо напоље да пијемо кафу у дворишту. И док чекамо кафу, прошетамо тако и ја му покажем нову изолацију. Видим ја, он све зна, пита је л’ стиропор или стиродур, тројка или петица... Похвалио ме је што штедим енергију, каже сад широм Србије сви уграђују изолацију. Пита, имам ли сад неку стоку. Немам, имам само свиње. А он каже, ’ајде да погледамо. Одушевио се кад је видео велике беле, расне свиње по 300 кила.

Тадић са својим тимом стигао је у Јабучје са троја кола, присећа се Грчић.

– Пре њега у кућу су дошли безбедњаци. Прегледали су кухињу овде код жене, радили људи свој посао, све нормално, опуштено. Сачекали смо га код капије, изашао је из кола и поздравили смо се. Питао је где је домаћица и одмах отишао у кухињу. Председник је нормалан човек и тако сам га и доживео, а после скоро три сата проведених са њим тотално сам се опустио. Он је мене опустио. У секунди ми је прошло кроз главу као да смо одрасли заједно нас двојица! Понашао се као мој комшија када дође на кафу – каже Грчић док му у оку титра неки чудни сјај.

Па наставља готово у једном даху:

– Када су новинари отишли, причао је из дна душе, осетио сам то. Као да жели да одахне мало од обавеза, да избаци негативну енергију. Каже: „Еј, како сте ви срећни људи, живите у овако лепој природи, без терета, великих обавеза. Сећам се, када сам био млад и студирао, имао сам друга овде у оближњем селу. Долазио сам код њега сваког лета и остајао бих по месец дана. Одемо на Колубару, купамо се, пецамо, свеж ваздух”. Схватио сам да му све то данас недостаје. Рекао је да се нада да ће за коју годину моћи да се повуче из политике, да жели да купи неку кућу у природи и да проводи тамо више времена. Мало, мало, па каже: како сте ви срећни овде! Његови из протокола неколико пута су му рекли да мора да крене даље, имао је интервју неки и да је ’пробио’ време, а он само одговара: Ево сад ћемо, још мало...

Николић садио краставац, заборавио ракију

Душан, Драгица, Милисав и Милан Крстоношић у пластенику, поред „Томиног краставца”(Фото Д. Ћирков)

Лидер СНС-а у кампању кренуо из куће Душана Крстоношића, из села Совљак код Уба

Када се ступи у велико двориште Душана Крстоношића, из села Совљак код Уба, одмах се види да се ту много ради. Стотине гајбица уредно поређаних у магацину, спремне су за утовар раног поврћа и транспорт до Ваљева, Београда, или још даље. И Душанов чукундеда се бавио пољопривредом, а баштованлук им је породична специјалност. Председнички кандидат СНС-а Томислав Николић изабрао је баш његову кућу да одатле започне председничку кампању.

– Није Тома први политичар који је код мене долазио, многи су долазили и свако је добродошао. Питали сина Милисава из одбора СНС-а на Убу, да дође Тома и посети наше домаћинство. Нема потребе да ме питају, могу слободно сви да дођу, било која странка да је у питању. Нисам члан ниједне партије, никад нисам био, чак ни под Титом. И Тадића бих примио, нема проблема. То је као кад имаш девојку, па сви момци имају право да дођу да просе – прича Душан Крстоношић, док двојица његових радника довозе трактор и утоварују робу на платформу, а затим у камион.

У овом тренутку, од укупно 17 хектара земље, шест држи под пластеницима и производи рано поврће. С поносом каже да се пре пола века, као припадник тадашње Ратне морнарице, руковао са Титом у Сплиту. Сада производи купус, карфиол, келерабу, кељ, парадајз и краставце разних сорти, паприку позну и рану, кромпир, тиквице, празилук, спанаћ...

– Ми смо били много богати, али сматрам да су нас политичари довели до просјачког штапа. Плашим се да ће доћи још горе време, када ће сељак бити нико и ништа. Памтим да сам чак и оне најгоре године, 1993, ја хранио и болнице, и ИМТ, и Раковицу, пет-шест фирми. А сад, ја одем камионом на пијацу, останем четири дана, и опет ми пропадне роба. Увозимо јефтину храну из Турске, а наш сељак пропада. Мислим да ће Србија платити велику цену, ако се то настави. Некад сам могао, од зараде, годишње да купим 27 „фергусона” за готовину, а прошле године сам купио једну „раковицу” и то на кредит. Рата ми је 264 евра на пет година, уз осам одсто камате и девизну клаузулу – објашњава Душан додајући да је он помало бунтован човек, јер му је таква породична традиција, још од Арсенија Чарнојевића и сеобе Срба са Косова.

– И Тадић да је дошао код мене, и Динкић, рекао бих им све исто што сам рекао Томи, да није добро ни мени ни људима које познајем. А Тома одговори како треба све да се унапреди, и сељак и домаћинства. Нема ту нешто ново за мене, бори се човек за власт. Сматрам да је Тадић ипак најодговорнији, јер кад једна кућа пропада, онда је челник те куће крив. Владари су се некад преоблачили у просјаке, да виде шта народ ради, да га не лажу около, као ови његови саветници. Лопови су растурили ову земљу, председник мора то да види – истиче Душан.

Николић је, каже Душанова супруга Драгица, остао код њих нешто мање од сат времена. Дао изјаве за новинаре, попио кафу, гутљај ракије и два-три залогаја замезио што су му насецкали, па оде.

– А ја му спремио флашу ракије, мешана крушка и јабука, 24 гради, стара 12 година. Кажем му, то да прославимо за победу, а ко ће да победи, то ћеш да видиш. Пожелео сам му срећу, да добије изборе, кажем му да носи ову ракију и да ме позове да попијемо ако победи. Али запричали се нешто и ја заборавих да му дам. Могу сада вас да понудим из његове флаше, па ћу да му доспем ако победи – смеје се Душан и показује специјални дар за напредњачког кандидата.

Затим је Николић обишао један од пластеника Крстоношића, па пожелео да засади једну биљку, да му добро крене кампања.

– Повео сам га у пластеник, па је посадио један краставац. Његов је онај најмањи, није још порастао – показује Душан, па пристаје да заједно са породицом позира испред „Томиног краставца”.

Како каже, хлеба и соли није хтео да му носи, као други домаћини кад дочекују политичаре.

– Погачу спреме и све дуго, а после му причају иза леђа како је овакав, онакав. Ваљда му нећу испасти баксуз, јер је кренуо у кампању баш из моје куће – рекао је Душан.