Критично првих шест месеци

За разлику од претходне, мањинске владе, којој су на почетку мандата готово сви прорицали кратак век, а потрајала је више од три године, за нову, већинску владу аналитичари се слажу да, уколико опстане првих шест месеци, може да изгура и пун мандат. Први тест за кабинет премијера Војислава Коштунице биће расплет око Косова. Сви коалициони партнери одавно су се изјаснили да је за њих неприхватљива независност јужне српске покрајине, али се прилично разликују у приступу који би имали у случају неповољног развоја ситуације.

"Та ствар може да доведе, ако не до пуцања, оно до подгревања атмосфере неповерења и страха. Мало је потребно да се усталасају њихови односи, јер ове странке имају дугу историју међусобних анимозитета, конкуренције и сукоба", каже др Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука.

Социлог Владимир Вулетић, сматра да би проблем могао бити формулација Уједињених нација о будућем статусу Космета и начин на који ће ове странке протумачити будућу резолуцију. "Ако то реше, неће имати већих проблема", истиче Вулетић, док аналитичар Ђорђе Вукадиновић у изјави Танјугу, оцењује да влада има шансу да састави чак и пун мандат уколико странке на власти профункционишу наредних месеци и повољно реше косовску кризу.

Сарадња са Хашким трибуналом не би требало да буде већи проблем ове владе, сматрају аналитичари. Очигледно је да на свим странама постоји спремност да се изруче осумњичени за ратне злочине, пре свих генерал Ратко Младић. Да је тако видело се и у ноћи када се у парламенту гласало за владу. Вест да је у току акција хапшења Младића никога од коалиционих партнера није превише узбудила. Тако изгледа да то што је једнима припало Министарство полиције, односно Безбедносно-информативна агенција, а другима Министарство одбране, то јест Војнобезбедносна агенција, не би требало да буде кочница у сарадњи са Трибуналом.

Питање је, међутим, да ли би, рецимо, изостанак резултата у сарадњи с Хашким трибуналом у наредних шест месеци могао да доведе до међусобних оптужби ДС-а и ДСС-а за неуспех.

Управо због овакве поделе министарстава (тако да је једна партија искључиви "газда" у свом ресору), демократе су често критиковале претходну владу. Чак су и потпредседници ДС-а и ДСС-а Драган Шутановац и Александар Поповић у марту за "Политику" изјавили да су за "дупли кључ", односно да би било добро да у новој влади министар буде из једне, а државни секретар из друге странке, али је и у новој влади задржан принцип такозване феудализације министарстава.

Нека међусобна контрола ипак ће постојати.

"Аранжман на бази више узајамних осигурача постоји код министарстава силе, али и код економије, финансија, у инвестицијама. Једни су добили капиталне инвестиције, а други ће имати ингеренције за трошење новца из Националног инвестиционог плана. Тако је и код економије и финансије. Узајамни осигурачи треба да им послуже да коалициони споразум буде одржив. Зато ће, међутим, процес доношења одлука бити доста сложен, каже Стојиљковић.

И рад безбедносних служби координираће Савет за националну безбедност, којим ће председавати председник Србије Борис Тадић.

Према речима Стојиљковића, занимљиво је и како су у односе међусобне контроле распоређене управо личности које су у међусобним сукобима – Млађан Динкић – Божидар Ђелић, Веља Илић – Драган Ђилас. То може да процес одлучивања учини споријим, али, како каже, не мора бити оптерећење.

Тако је, на пример, у надлежности потпредседника владе Божидара Ђелића и координација и организација министарстава у области привреде (Млађан Динкић) и финансија (Мирко Цветковић), док ће Драган Ђилас практично контролисати реализацију Националног инвестиционог плана, којим су највећа издвајања предвиђена за инфраструктуру, ресор који дужи Велимир Илић.

Програмски директор Цесида Марко Благојевић подсећа да су многи прогнозирали за претходну владу да ће трајати кратко, али је пракса то демантовала. "Велики су интереси у игри, и странке које учествују у влади имаће много разлога да остану заједно. Пракса је показала да је власт врло јак ’лепак’ и да је политички интерес ’број један’. Да ли ће бити довољно јака мотивација и за ову владу, видећемо", рекао је Благојевић у изјави Танјугу.

Колика је снага нетрпељивости које несумњиво постоје између ДС-а и ДСС-а и да ли би то могло да угрози ову владу видеће се најкасније до краја године, када на дневни ред дођу председнички и локални избори. То ће, како каже Стојиљковић, бити нека врста теста.

"Како се буду договарали око кандидата на председничким и локалним изборима видеће се да ли је ово коалиција која може потрајати на дуже стазе. Ризичан маневар ДСС-а према радикалима када је Томислав Николић изабран и њиховим гласовима за председника парламента, показује да је та друга коалициона варијанта – ДСС–СРС тешко остварљива. Ипак је већина бирачког тела ДСС-а склонија је коалицији са ДС-ом, сматра Стојиљковић.

Шансе за опстанак коалиције леже у чињенице да су ове странке у влади врло блиске оријентације по многим питањима. То је било јасно по томе како су се брзо договорили о програму владе и приоритетима, каже Владимир Вулетић. Спорења и кризне ситуације у преговорима, по његовом мишљењу, потицале су одатле што су једни били у власти, а други у опозицији па су и сукоби због тога можда били пренаглашени.

Уколико се ипак деси да влада не састави годину дана, ни ДС ни ДСС не би требало много да очекују од нових избора. И за једне и за друге, али и за Г17 плус то би била прилично ризична ситуација.

"Најтеже би било ДСС-у јер тај средњи пут у политици кад јачају супротни политички полови доста је неугодна позиција. Ако вас бирачи процене као недоследног или ако имате нехомогено бирачко тело (по социјалном саставу и политичкој оријентацији) онда то може да буде доста велики притисак. Код ДС-а је питање у којој мери он може да се консолидује на позицији неспорне стожерне странке демократског блока, објашњава Стојиљковић.

И Вулетић се слаже да је више ослабљен коалициони потенцијал ДСС-а. Они су, како каже, раније снагу црпли у равнотежи између ДС-а и СРС-а. А сада, на коју год страну да су отишли, губе део коалиционог потенцијала.

"Нови избори би били избори поларизације – у једном блоку би стожер била СРС, а у другом – ДС, али би ЛДП био јачи. ДСС би вероватно прешао цензус на скоријим изборима, док би се Г17 плус вероватно изгубио. Управо страх од нових избора може да спречи расцеп на политичкој сцени, сматра Вулетић.