Kritično prvih šest meseci

Za razliku od prethodne, manjinske vlade, kojoj su na početku mandata gotovo svi proricali kratak vek, a potrajala je više od tri godine, za novu, većinsku vladu analitičari se slažu da, ukoliko opstane prvih šest meseci, može da izgura i pun mandat. Prvi test za kabinet premijera Vojislava Koštunice biće rasplet oko Kosova. Svi koalicioni partneri odavno su se izjasnili da je za njih neprihvatljiva nezavisnost južne srpske pokrajine, ali se prilično razlikuju u pristupu koji bi imali u slučaju nepovoljnog razvoja situacije.

"Ta stvar može da dovede, ako ne do pucanja, ono do podgrevanja atmosfere nepoverenja i straha. Malo je potrebno da se ustalasaju njihovi odnosi, jer ove stranke imaju dugu istoriju međusobnih animoziteta, konkurencije i sukoba", kaže dr Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka.

Socilog Vladimir Vuletić, smatra da bi problem mogao biti formulacija Ujedinjenih nacija o budućem statusu Kosmeta i način na koji će ove stranke protumačiti buduću rezoluciju. "Ako to reše, neće imati većih problema", ističe Vuletić, dok analitičar Đorđe Vukadinović u izjavi Tanjugu, ocenjuje da vlada ima šansu da sastavi čak i pun mandat ukoliko stranke na vlasti profunkcionišu narednih meseci i povoljno reše kosovsku krizu.

Saradnja sa Haškim tribunalom ne bi trebalo da bude veći problem ove vlade, smatraju analitičari. Očigledno je da na svim stranama postoji spremnost da se izruče osumnjičeni za ratne zločine, pre svih general Ratko Mladić. Da je tako videlo se i u noći kada se u parlamentu glasalo za vladu. Vest da je u toku akcija hapšenja Mladića nikoga od koalicionih partnera nije previše uzbudila. Tako izgleda da to što je jednima pripalo Ministarstvo policije, odnosno Bezbednosno-informativna agencija, a drugima Ministarstvo odbrane, to jest Vojnobezbednosna agencija, ne bi trebalo da bude kočnica u saradnji sa Tribunalom.

Pitanje je, međutim, da li bi, recimo, izostanak rezultata u saradnji s Haškim tribunalom u narednih šest meseci mogao da dovede do međusobnih optužbi DS-a i DSS-a za neuspeh.

Upravo zbog ovakve podele ministarstava (tako da je jedna partija isključivi "gazda" u svom resoru), demokrate su često kritikovale prethodnu vladu. Čak su i potpredsednici DS-a i DSS-a Dragan Šutanovac i Aleksandar Popović u martu za "Politiku" izjavili da su za "dupli ključ", odnosno da bi bilo dobro da u novoj vladi ministar bude iz jedne, a državni sekretar iz druge stranke, ali je i u novoj vladi zadržan princip takozvane feudalizacije ministarstava.

Neka međusobna kontrola ipak će postojati.

"Aranžman na bazi više uzajamnih osigurača postoji kod ministarstava sile, ali i kod ekonomije, finansija, u investicijama. Jedni su dobili kapitalne investicije, a drugi će imati ingerencije za trošenje novca iz Nacionalnog investicionog plana. Tako je i kod ekonomije i finansije. Uzajamni osigurači treba da im posluže da koalicioni sporazum bude održiv. Zato će, međutim, proces donošenja odluka biti dosta složen, kaže Stojiljković.

I rad bezbednosnih službi koordiniraće Savet za nacionalnu bezbednost, kojim će predsedavati predsednik Srbije Boris Tadić.

Prema rečima Stojiljkovića, zanimljivo je i kako su u odnose međusobne kontrole raspoređene upravo ličnosti koje su u međusobnim sukobima – Mlađan Dinkić – Božidar Đelić, Velja Ilić – Dragan Đilas. To može da proces odlučivanja učini sporijim, ali, kako kaže, ne mora biti opterećenje.

Tako je, na primer, u nadležnosti potpredsednika vlade Božidara Đelića i koordinacija i organizacija ministarstava u oblasti privrede (Mlađan Dinkić) i finansija (Mirko Cvetković), dok će Dragan Đilas praktično kontrolisati realizaciju Nacionalnog investicionog plana, kojim su najveća izdvajanja predviđena za infrastrukturu, resor koji duži Velimir Ilić.

Programski direktor Cesida Marko Blagojević podseća da su mnogi prognozirali za prethodnu vladu da će trajati kratko, ali je praksa to demantovala. "Veliki su interesi u igri, i stranke koje učestvuju u vladi imaće mnogo razloga da ostanu zajedno. Praksa je pokazala da je vlast vrlo jak ’lepak’ i da je politički interes ’broj jedan’. Da li će biti dovoljno jaka motivacija i za ovu vladu, videćemo", rekao je Blagojević u izjavi Tanjugu.

Kolika je snaga netrpeljivosti koje nesumnjivo postoje između DS-a i DSS-a i da li bi to moglo da ugrozi ovu vladu videće se najkasnije do kraja godine, kada na dnevni red dođu predsednički i lokalni izbori. To će, kako kaže Stojiljković, biti neka vrsta testa.

"Kako se budu dogovarali oko kandidata na predsedničkim i lokalnim izborima videće se da li je ovo koalicija koja može potrajati na duže staze. Rizičan manevar DSS-a prema radikalima kada je Tomislav Nikolić izabran i njihovim glasovima za predsednika parlamenta, pokazuje da je ta druga koaliciona varijanta – DSS–SRS teško ostvarljiva. Ipak je većina biračkog tela DSS-a sklonija je koaliciji sa DS-om, smatra Stojiljković.

Šanse za opstanak koalicije leže u činjenice da su ove stranke u vladi vrlo bliske orijentacije po mnogim pitanjima. To je bilo jasno po tome kako su se brzo dogovorili o programu vlade i prioritetima, kaže Vladimir Vuletić. Sporenja i krizne situacije u pregovorima, po njegovom mišljenju, poticale su odatle što su jedni bili u vlasti, a drugi u opoziciji pa su i sukobi zbog toga možda bili prenaglašeni.

Ukoliko se ipak desi da vlada ne sastavi godinu dana, ni DS ni DSS ne bi trebalo mnogo da očekuju od novih izbora. I za jedne i za druge, ali i za G17 plus to bi bila prilično rizična situacija.

"Najteže bi bilo DSS-u jer taj srednji put u politici kad jačaju suprotni politički polovi dosta je neugodna pozicija. Ako vas birači procene kao nedoslednog ili ako imate nehomogeno biračko telo (po socijalnom sastavu i političkoj orijentaciji) onda to može da bude dosta veliki pritisak. Kod DS-a je pitanje u kojoj meri on može da se konsoliduje na poziciji nesporne stožerne stranke demokratskog bloka, objašnjava Stojiljković.

I Vuletić se slaže da je više oslabljen koalicioni potencijal DSS-a. Oni su, kako kaže, ranije snagu crpli u ravnoteži između DS-a i SRS-a. A sada, na koju god stranu da su otišli, gube deo koalicionog potencijala.

"Novi izbori bi bili izbori polarizacije – u jednom bloku bi stožer bila SRS, a u drugom – DS, ali bi LDP bio jači. DSS bi verovatno prešao cenzus na skorijim izborima, dok bi se G17 plus verovatno izgubio. Upravo strah od novih izbora može da spreči rascep na političkoj sceni, smatra Vuletić.