Ризница уметничких дела

Савремена галерија у Зрењанину обележава педесети рођендан. Установа је настала да би водила бригу о Уметничкој колонији Ечка и збирци која се у њој формирала. Овако дуго опстајање две институције и њихово важно место које су на нашој културној мапи, потврда су оправданости њиховог оснивања.

Недавно је познати историчар уметности, суботички свезнадар Бела Дуранци, сећајући се колоније у Ечки, која је стециште људи из културе, рекао како му је за време дружења сликар Зоран Петровић цело једно вече читао, још у рукопису „Село Сакуле, а у Банату”. Онај ко није прочитао ово дело сигурно је гледао позоришну представу, играну на стотине пута, која је настала по њему. Дуранци се у колонији спријатељио и са Јованом Бјелићем, на чијој сахрани се збио необичан случај. Док су се поштоваоци великог уметника тискали око сандука поред отвореног гроба, изненада се задесио неки човек скромно обучен. Увијајући капу одржао кратак али сјајан говор. Незнанца нико није препознао, а кажу да га је на сахрану довела љубав према Бјелићевим сликама. Такве приче причале су се у Колонији Ечка и у Савременој галерији. На та два места се управо окупљају блистави таленти и они у који воле уметност, односно сликање.

Оснивање колоније почело је 1954. године. Идеја зрењанинских сликара, а 1956. је званично почела да ради колонија у Ечки, од чијих откупљених и поклоњених радова је створен богат фонд слика, који се увећавао из године у годину. Тивадар Вањек, сликар равничарске архитектуре, био је први управник Савремене галерије која је настала 1962, да би се широкој публици приказивала дела колоније. Међу њеним каснијим управницима су још два позната сликара равнице: Здравко Мандић, у свету препознатљив по сликању врбака и чамаца и човекових сенки у измаглици, за кога критичари кажу да у сликању атмосфере нема премца у савременом сликарству, и Радован Живанкић, оригинални уметник који је у сликању војвођанских призора увео особени и снажан експресионизам.

– Колонија и галерија не само да су били стециште сликара са свих јужнословенских простора него су овде долазили и највећи интелектуалци свога времена, а разговори су надилазили сфере културе и уметности – каже садашњи директор Савремене галерије Радован Живанкић. Он тврди да би и историја и садашњост зрењанинске културне сцене били осакаћене без ове две институције.

Према његовим речима, последњих година Савремена галерија тежи да заврши процес који је започет пре 50 година.

– Чак ни у најтежим кризним временима прекида у раду није било.

Организују се домаће и иностране изложбе, редовно се одржава Бијенале акварела да био се очувала једна неправедно потиснута сликарска техника, сакупљају се и чувају вредна дела савремене уметности Србије и некадашње Југославије, још од Другог светског рата до данас. Надамо се да ћемо добити адекватан простор који би објединио садашње ликовне адресе расуте по Зрењанину и ван њега, каже Живанкић.

Наш саговорник, пре свега, мисли на штету која настаје зато што Уметничка колонија има изузетну колекцију слика, најбогатију у Војводини, а она чами у депоу у Ечки, далеко од очију оних којима је намењена – љубитељима сликарства. У центру Зрењанина има лепих зграда које је напустила војска. Наговештени су разговори о томе да се нека од њих искористи као изложбени простор.

Ђ.Ђукић