Роба заобилази Србију

Када је у септембру 2003. године представљен пројекат "Аеродром Београд – Капија Србије"... за тренутак је деловало као да ће Београд и Србија успети да остваре вечиту тежњу и постану саобраћајни центар региона и југоисточне Европе уопште. Идеја је деловала изводљиво... Међутим, четири и по године касније, дакле ових дана, поменути пројекат не само да је заборављен већ чињенице указују да смо на прагу да изгубимо трку са комшијама.

Наиме, одустајање "Дајнкорпа" од изградње каргологистичког центра, који је у Београд требало да привуче десетине хиљада тона робе за потребе Србије и региона, реализацију поменутог пројекта је продужило најмање за годину дана. Како ствари тренутно стоје (формирање владе и проблем Космета), избор инвеститора, као и сама изградња карго центра, могу се очекивати тек крајем наредне године. А тада, по свему судећи, може бити исувише касно за стицање титуле регионалног лидера робног саобраћаја.

Наше комшије су у међувремену преузеле иницијативу. Будимпешта је тако започела изградњу новог каргологистичког центра на старом аеродрому "Ферхеђи", а у том смеру иде и Скопље. Мађари, очекују да ће покрити север Србије и Румуније, док  Македонци, који намеравају да током реновирања и проширења скопског аеродрома "Петровец" изграде свој карго центар, циљају на Космет, Црну Гору, Албанију и север Грчке.

У трци за титулу регионалног лидера карго саобраћаја, тренутно води Мађарска. Њен национални авио-превозник "Малев" већ је појачао саобраћај за Сарајево, где полако али сигурно нарушава позиције  Беча (Остојен ервејз) и Франкфурта (Луфтханза), који су до сада отпремали и допремали робне авио-пошиљке за потребе Босне и Херцеговине.

Иницијатива околних земаља и кашњење у реализацији "Капије Србије" ипак не значи да смо изгубили трку. Време које је пред нама може нам донети одређене предности. За почетак, избор новог инвеститора изградње каргологистичког центра на Аеродрому "Никола Тесла", требало би да обезбеди поузданог и реномираног партнера, што "Дајнкорп" очигледно није био. Јер, та компанија је настојала да, као тотални аутсајдер у пословима робног авио-саобраћаја, преко ангажовања у Београду добије преференцијале за нове послове.

Осим тога,  наша држава би у међувремену требало да сагледа своје реалне потребе. Јер, да је карго центар којим случајем већ изграђен, он не би оправдао своје постојање. Авио-транспорт се, наиме, најчешће користи за превоз производа високе технологије, којих Србија – нема. За сада обећава само наша фармацеутска индустрија, која у недостатку слободних капацитета, авионом превози тек око десет одсто својих производа намењених страним тржиштима.