Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Суђење поручнику - дисиденту

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 6. фебруара – Пре него што је јуче приспео у салу војног суда, артиљеријски поручник Ерен Ватада (29) ушао је у – историју, што је у његовом случају отежавајућа околност за останак на слободи. Први је активни официр армије САД који је одбио, прошлог лета, да оде на ирачко ратиште, па му стога прети казна од четири године затвора. 

Процес који је против њега почео у војној бази Форт Луис, код Сијетла, предвиђен је да буде кратак, да се заврши већ ове недеље. Судија потпуковник Џон Хед скресао је подужу листу сведока одбране – на којој су били и експерти за уставно право, пензионисани обавештајни аналитичар и бивши функционер УН. Браниоцима је, како се извештава с лица места, ограничио поље дејства – забранивши им да разматрају (не)законитост америчког ратног похода на Ирак јер "одговор на то питање није у надлежности војног суда".

Нови симбол 

У надлежности суда није ни реаговање јавности, чија анкетирана већина такође сматра тај рат неоправданим. Међу антиратним активистима је, уједно, Ватада израстао у нови симбол отпора – чија је појединачна моћ можда далекосежнија од досадашњих колективних акција – владајућем курсу Вашингтона.

Ватада је, заправо, нови феномен, који је привукао пажњу и главних медија. Каже да није пацифиста, нити противник рата уопште, нити жели да уложи "приговор савести" на употребу оружја. Служио је у Јужној Кореји, нудио да иде на авганистански фронт, а из његових објашњења произлази да би извршио сваки ратни задатак свуда осим у Ираку, зато што сматра да је примена силе његове земље тамо – илегална.

У више јавних наступа критику је усмерио ка политичком врху. После вишемесечног проучавања међународног права, научних списа, докумената званичних и алтернативних организација, каже, дошао је до закључка да је том интервенцијом Америка прекршила Повељу УН која забрањује агресију на друге земље. Нећу да учествујем у ратним злочинима, то ми не дозвољава ни војничка част – рекао је и одбио да, са својом јединицом, оде на ирачки фронт. Затражио је да га отпусте из армије, али му је молба одбијена.

Ватада већ има поприлично следбеника – од родних му Хаваја до Њујорка – који су јуче организовали демонстрације испред базе где му се суди. "Хвала ти" и "Уз тебе смо" – поручивали су оптуженом окупљени, међу којима је био и прослављени  филмски глумац и активиста Шон Пен.

У близини је одржан и мали контрамитинг чији учесници сматрају Ватаду издајником, дезертером. "То што он ради охрабрује непријатеље који нишане у мог сина" – пребацује му Ребека Дејвис, мајка једног војника на ирачком фронту и председница организације Глас победе војних породица.

Дубоке поделе

С тачке гледишта војног тужиоца, случај је једноставан: оптужени је одговоран за то што није отишао с јединицом на фронт и што су му поступци били "недолични" официру (оспоравање ратне стратегије власти). Браниоци тврде да је Ватада у оба случаја био у праву, јер је своје ставове засновао на "чињеницама о одступању војне интервенције од закона"…

Процес у бази на крајњем северозападу САД тече у околностима који надмашује спор између команде и потчињеног унутар армије. Национално биће овде је дубоко подељено око смисла рата у Ираку, што се изразило и на новембарским парламентарним изборима у којима је владајућа Републиканска партија претрпела убедљив пораз. У Конгресу је ових дана заоштрена полемика и поводом плана председника Џорџа Буша да у Ирак пошаље још 21.500 војника, а истраживања јавног мнења показују да се том курсу противи већина грађана.

Позиви шефу државе да одустане од слања појачања на фронт звуче, при том, слично Ватадином ставу да је рат у Ираку неоправдан и да у њега не треба ићи. Али, суди се само поручнику, који је раније побрао признања за врхунску професионалност, као војном – дисиденту.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.