Пилоти против дужег ноћног летења

Европски пилоти незадовољни су због усвајања новог правилника ЕАСА (Европске агенције за безбедност ваздушног саобраћаја), којим се уводи дуже максимално дозвољено време проведено у ваздуху за командама авиона. Посебно се то односи на ноћно летење, па ваздухопловци упозоравају своје послодавце, велике авио-компаније, да у трци за профитом не смеју да занемарују безбедност.

Предраг Радосављевић, председник удружења линијских пилота Србије (УЛПС), каже за „Политику” да би правилник о радном времену чланова посаде, на који имају примедбе, требало да буде усвојен до краја ове године.

– Сматрамо да овај документ који је предмет спорења већ скоро читаву деценију, није довољно квалитетан да осигура неопходан ниво безбедности. Утицај крупног капитала, односно удружења авио-превозника, блокирао је научне студије које је сама ЕАСА наручила. Ове студије су занемарене и коначан предлог који је 18. јануара стигао пред Европску комисију, заправо је готово идентичан првобитном, на који наука и струка имају озбиљне и веома аргументоване примедбе – појашњава Радосављевић.

Највећи проблем, како наводи, јесте дужина трајања ноћног рада.

– Ако ЕАСА предлаже да ноћу може да се лети максимално 11 часова и 45 минута, наука каже да не би требало више од 10 сати, јер већ после деветог сата, са сваким следећим, вероватноћа од грешке и удеса је пет пута већа. После 25 година летачке каријере, могу вам рећи да после девет сати лета, посебно ако је компликована метеоситуација, повишене температуре, слабије перформансе летелице, летење захтева изузетну концентрацију и пажњу и веома је велика опасност од могуће грешке – каже Радосављевић.

Званична светска статистика каже да се сваки пети авион срушио због људске грешке, односно због радног замора, грешке пилота. – Напросто, утрне вам врат, леђа од седења, морате стално да се растежете, истежете, да пијете кафу или чај, да бисте, посебно у ноћним условима, задржали будност, нарочито у критичним фазама, као што су полетање и слетање. Ако вам је цео лет био врло компликован, проблематичан, па се мало изнервирате због неких најбаналнијих препрека, онда тај додатни притисак може да изазове лагану главобољу, која се појачава после деветог или десетог сата. Тада сте нарочито подложни тегобама – открива наш саговорник.

Србија је 2008. своје правилнике потпуно прилагодила захтевима ЕАСА. Наша земља формално није чланица ЕАСА, јер су то само државе ЕУ, али реално јесте, јер је преузела у целини сву регулативу коју прописује ова агенција, додаје Радосављевић. Партнер ЕАСА је и УЛПС, преко Европског удружења пилота (ЕЦА), који окупља 38.500 пилота, а чији су наши пилоти чланови од 2005. године.

– Запитајте се и сами колико је безбедно да авионом од 200 и више тона слеће особа после 22 сата будности? То је максимална планирана будност по овом предлогу ЕАСА. Многе европске компаније које лете за Аустралију или Америку, биће у проблему ако се ово не усвоји, јер им се „избија” посада. То конкретно значи да ове компаније морају да запосле више људи, више пилота, на шта компаније никако нису спремне. Зато ће вршити утицај колико год је могуће да до тога не дође. Онај ко се труди да направи профит, увек је спреман и на мало већи ризик, не признајући евидентне доказе да то не сме тако да се ради. Компромис би био да се прихвате оних 18 ставки које препоручује наука, а пре свега да се ноћу не лети дуже од 10 сати – поручује Предраг Радосављевић.

----------------------------------------------

ЕАСА изнад националних директората

ЕАСА (Европска агенција за безбедност ваздушног саобраћаја) је оформила Европска комисија, пре шест година. Основна делатност јој је све оно што може да утиче на безбедност, организација саобраћаја, рад оператера, техничких служби на одржавању авиона, рад специјално овлашћеног особља, као што су пилоти, стјуардесе, механичари и остало техничко особље. ЕАСА прописује правилнике по којима овлашћене куће, односно школски центри, организују наставу и обуку и издају лиценце за рад овлашћеног особља. „ЕАСА је, по замисли ЕК, централно место писања прописа и свега што се тиче безбедности ваздушног саобраћаја. ЕАСА је у одређеним сегментима већ сада регулаторно тело за све европске земље. Државе са својим националним директоратима и агенцијама за безбедност, биће само нека врста радних тела”, објашњава Радосављевић.