Кредити за занатлије

Занатлије и власници малих и средњих предузећа који редовно плаћају доприносе за будуће пензије, а таквих је око 333 хиљаде, ускоро ће добити шансу да повољним кредитима обнове опрему или прошире делатност; први кредити могли би да буду одобрени већ средином овог месеца, потврдио је за "Посао" Рато Нинковић, председник Управног одбора ПИО Фонда самосталних делатности Србије:

– Наплативост доприноса у нашем фонду је око 60 одсто, али и са тим процентом јавља се суфицит – вишак. У договору са владом, у протекле две године вишак новца пласиран је на тржиште хартија од вредности, а само у прошлој години остварен је ванредан приход од милијарду и 12 милиона динара. Од тог новца, одлуком УО Фонда, биће основана микробанка – објашњава Нинковић.

По угледу на фондове у Европи, циљ је да се микрокредитирањем занатлијама помогне да ојачају, да, поред чланова породице, приме и нове раднике. Посебно што код нас занатлије тачно знају колико новца им треба за опрему или проширење посла и у тим оквирима се и задужују.

Док се не одради потребна документација за оснивање банке (процедура од 5-6 месеци), микрофинансирање ће кренути преко АИК банке и Универзал банке (у игри је и Комерцијална). Преговори са банкама су у току и одмах по склапању споразума почеће обавештавање клијената, преко банака и Занатске коморе. Све ће се завршавати у банкама, без великог чекања, можда и дан за дан, после провере валидности документације. Основни услов биће редовно измиривање доприноса према држави, односно обавезна потврда ПИО Фонда. Кредити ће се давати у износима од 10, 25, 50 и 100 хиљада евра, са 2,5 или 3,5 одсто годишње камате, а одобраваће се по посебним захтевима, нарочито већи износи. Примера ради, за обнављање занатске опреме одобраваће се износ до 10 хиљада евра; за проширење, тј. запошљавање нових радника до 25 хиљада; 50 и више хиљада, уз добре програме, претпоставља и запошљавање већег броја радника.

Зависно од траженог износа, утврђиваће се и грејс периоди. Кредити ће ићи до пет година отплате, а циљ Фонда је првенствено договор са власницима, на основу њихових потреба и могућности. Планирани износ средстава за ове намене је око 10 милиона евра за старт, уз могућност допуњавања.

Нинковић објашњава да нема потребе за одуговлачењем, посебно ако се има у виду да око 72 одсто домаћих послодаваца пуни буџет Србије.

– Они су злата вредни и треба им се одужити повољним кредитима. Свима је у интересу да се новац одмах користи и да Србија, са својим занатлијама, буде стабилна земља. На тај начин се решава и проблем незапослености. Ако сваки мајстор узме по једног помоћника или прими на школовање једну особу то је 83 хиљаде и на тај начин се смањује број незапослених. Иначе, око две трећине од укупног броја незапослених већ ради; то је та сива економија која вуче око 16 милијарди долара годишње и само је треба легализовати – тврди Нинковић.