Ко је сместио Строс-Кану

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Америка је ових дана добила занимљив подсетник на догађај чија годишњица пада идућег викенда: на аферу чији су актери били тадашњи директор Међународног монетарног фонда Доминик Строс-Кан и собарица њујоршког хотела „Софител” Нафисату Дијало, 32-годишња имигранткиња из Гвинеје.

Био је то прворазредни скандал, јер је изазвао спектакуларни пад дотле једног од најмоћнијих људи света, коме су у то време даване и велике шансе да на изборима, чије је финале баш данас, постане нови председник Француске.

Афера која је била коктел секса и моћи – Строс-Кан је ухапшен под оптужбом да је собарицу напаствовао – добила је ових дана и нови састојак: политичку заверу. Она је додуше помињана и на самом почетку, али тада то није звучало уверљиво.

Да овога пута буде веродостојније, потрудио се амерички новинар Едвард Џеј Епстајн који на то указује (мада категорично не тврди) у невеликој дигиталној књизи чији је наслов „Три мајска дана: секс, праћење и ДСК”.

Иако је о овој теми досад објављено „на тоне” новинских текстова, разумљиво највише у америчкој и француској штампи, Епстајн први пут систематизује чињенице из компјутера  њујоршког хотела „Софител” који је био позорница ове драме (или водвиља), то јест податке о уласцима у председнички апартман у којем је одсео високи гост, затим снимке хотелских камера и све то повезује са неким другим подацима и претпоставкама, да би укупан резултат била једна, чини се, солидна теорија по којој је ДСК (како се најчешће ословљава главни актер) био, с једне стране, жртва својих претераних сексуалних апетита, а са друге политичких противника, пре свега председника Николе Саркозија.

Књига није рехабилитација ДСК-а: један њујоршки суд је управо пресудио да он, иако је њујоршки тужилац прошлог августа одустао од кривичног гоњења, због противречног сведочења собарице не може да се позива на дипломатски имунитет у приватној тужби коју је она поднела против њега због истог дела: сексуалног злостављања. У Француској се против њега води истрага због подстрекавања проституције, а на политичкој сцени је непожељан. Али упркос свим манама главног лика, коцкице које је сложио Епстајн јесу занимљиво штиво и прворазредни политички трилер.

Оно ново што износи овај аутор јесу веома упадљиве „рупе” у хронологији догађаја током 13, 14. и 15. маја, али и неки нови актери и чињенице који пре годину дана нису били познати, или на њих није обраћана пажња.

Неки се тичу самог ДСК-а. Кад је 14. маја избила афера у Њујорку, није се знало да је он ноћ уочи пута провео у апартману познатог вашингтонског „W” хотела (у непосредном суседству Беле куће), где се у друштву са три француска пријатеља „забављао” са девојкама (њих четири, од тога две приспеле из Француске), које су биле професионалне проститутке. Да је следећу ноћ у „Софителу”, у један сат после поноћи, у председнички апартман на 28. спрату са њим ушла и једна неидентификована плавуша (која је изашла два сата касније), што у најмању руку сугерира да 62-годишњи моћник само осам сати касније није баш морао да буде мотивисан да напаствује не баш претерано привлачну собарицу.

Али за Епстајнову тезу о завери важнији су други елементи. Као прво, ДСК је од раније сумњао да се његови мобилни телефони (са собом је увек носио неколико апарата) прислушкују, због чега је разговоре са њих прво шифровао, али је од тога одустао кад су почели да отказују. Спремајући се за пут у Париз, где је требало да стигне у недељу, 15. маја (и одмах продужи у Берлин, на разговоре са Ангелом Меркел о грчкој кризи), од супруге Ен Синклер је затражио да га дочека и пријатељ који ће да провери да ли је његов главни службени телефон, „блекбери”, претворен у прислушну бубицу, пошто му је пријатељица из Француске пре тога дојавила да један имејл послат с тог апарата увелико коментаришу његови политички противници.

Друга интригантна ствар јесте то да је у „Софителу”, који је власништво француске групације „Акорн”, иако није јавио време свог доласка, био дочекан: снимци интерних камера показују да га је очекивао и дискретно га пратио главни хотелски инжењер.

Судбоносног 14. маја, ДСК је око подне спаковао пртљаг и, припремајући се за ручак са својом 26-годишњом ћерком која је желела да му представи свог новог дечка, отишао да се истушира.

Док је био у купатилу, хотелски компјутер је регистровао неколико улазака у његов апартман. Прво је у 12.05 ушао конобар собног сервиса да покупи тањире од доручка. Само минут касније апартман својом картицом откључава и собарица Дијало, која, неуобичајено, није стигла са прибором за спремање соба. Такође, није обичај ни да се собе чисте док гост не напусти хотел.

Компјутер у истом минуту региструје и њен други улазак, такође без опреме – онај када је у ходнику између купатила и осталих просторија наишла на нагог ДСК, који ју је, према њеној верзији, одмах напао и принудио је да изврши фелацио, да га орално га задовољи.

Сутра: Тајна несталог „блекберија”