Влада континуитета

У односу на експозе који је читао пре три године, приликом формирања своје прве владе, нови-стари премијер Војислав Коштуница овог пута је имао две ставке мање

– Црна Гора се, упркос његовим настојањима, ипак одвојила од Србије, а нови Устав је, упркос тешким процедуралним условима, усвојен крајем прошле године. Остали проблеми су остали.

Потписивањем споразума о визним олакшицама сутрадан по формирању "нове пролећне владе" (како су је Американци поетично назвали), Европљани су поздравили договор Демократске странке, Демократске странке Србије, Нове Србије и Г17 плус, аминујући тим чином и прокламоване циљеве нове владајуће коалиције.

Колико су они, међутим, очекивани и колико ће бити другачије у односу на оно што је радила претходна Коштуничина (ДСС) влада? Нарочито с обзиром на то да иза онога што је премијер Коштуница прочитао у уторак касно по подне, ДС, као нови члан старе владе – стоји у потпуности.

Председник Србије и лидер ДС-а Борис Тадић оценио је да је Коштуничин експозе веома добар, а пет основних принципа (Косово и Метохија, сарадња са Хагом, бољи живот, европске интеграција и борба против криминала и корупције) око којих се окупила владајућа коалиција, изузетно важни.

"Најважнији приоритет владе је онај што је у експозеу Војислава Коштунице, а експозе је наш зaједнички. Крунски задатак ове владе је бољи живот за све", истакао је по избору владе и Божидар Ђелић, вицепремијер задужен за европске интеграције.

Шта се још може прочитати из премијеровог излагања?

Иво Висковић, професор на катедри за међународне односе Факултета политичких наука, оцењује да битног заокрета у односу на претходно вођење спољне политике нема ("континуитет је доста видљив"), али има блажих нагласака на нека питања ("посебно видљиво код обавезе сарадње са Хашким трибуналом"). Како истиче, три од пет приоритета нове владе су формално спољнополитичка питања, али су она суштински и унутрашња (КиМ, ЕУ, Хаг), па, стога, спољнополитичка питања ипак нису доминантна.– Посве је јасно да премијер Коштуница апсолутни приоритет даје питању КиМ. То се види не само зато што је ово питање на првом месту у експозеу, или по обиму посвећеном овом питању, него и по интонацији излагања. Неких новина у том делу нема у односу на оно што је премијер саопштавао нашој јавности до сада – сматра Висковић, додајући да је "уочљив његов нагласак на улогу Русије и изражавање очекивања да ће руски став одлучујуће утицати на даљи развој решавања овог питања на начин који је за нас повољан".

Питања сарадње са Хагом и европских интеграција нису експлицитно повезана узрочно-последичном везом, али начин како су третирана показао је да и премијер схвата да без окончања сарадње са Хагом није реално очекивати интеграцију Србије у ЕУ, оценио је Висковић.– Наравно, експозе мора да одрази доминантно ставове владе, не само премијера, али је по мени значајно и што је управо он неке од тих ствари изговорио, јер се тиме у великој мери превазилази дилема код неких страних посматрача да ли сви коалициони партнери у овој влади заиста желе што бржу интеграцију у ЕУ и у складу с тим да изврше обавезе које су предуслов за то – истакао је он.

Према његовим речима, добро је што је у експозеу посвећена пажња добрим односима са суседним земљама, а значајно за земљу попут наше јесте и то што је наглашена економска димензија спољне политике ("Спољна политика мора убудуће више да се ослони на привредне везе са иностранством, због чега је неопходно битно поправити координацију између дипломатских и независних привредних комуникационих канала.")

Али, како је навео Висковић, веома је значајно и то што је први пут неко од политичара рекао да "један од нагласака мора почивати на неговању билатералних односа са државама које су више или мање отворено исказале солидарност са нашим ставовима". Такво фаворизовање неких земаља се у пракси догађа, указује професор Висковић, али је ово први пут код нас да је то неко изричито рекао.

Представљајући програм нове владе, Коштуница је навео, између осталог, да је "на темељу остварених реалних резултата и планираног привредног раста по годишњој стопи од шест одсто, циљ владе да Србија до 2012. године достигне 80 одсто бруто друштвеног производа нових држава чланица ЕУ, да годишњи раст извоза српске привреде буде 17 одсто и да се обезбеди од три до пет милијарди долара инвестиција годишње". Поред тога, рекао је и да се очекује да највећа страна улагања у Србији буду улагања у енергетику, а да се значајне инвестиције планирају у изградњи путне мреже.

Неки од конкретнијих исказа су и да ће средствима из Националног инвестиционог плана и концесијама до 2010. године у потпуности бити завршен аутопут на Коридору 10 и аутопут Београд – Пожега, као и то да се планира да се у наредном периоду изгради гасовод дужине око 400 километара, вредан око милијарду евра.

Могло је ту, међутим, да буде и конкретних ствари из предизборних програма, што би људима било јасније, ближе, сматра Јуриј Бајец, професор Економског факултета у Београду. "Али, овде је изгледа превладала идеја да се случајно неки ресор не заобиђе – од свега п мало, начелно, опште", каже он.

Обећања из предизборних програма нису нашла место у експозеу, али јесу у изјавама нових чланова владе. Божидар Ђелић је одмах рекао да је Министарство финансија већ добило налог да ради на припреми одговарајућих законских промена да би се укинуо порез на куповину првог стана и истакао да ће ДС на томе инсистирати. Министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић је, пак, навео да је један од задатака његовог министарства да донесе одговарајуће прописе који ће омогућити бесплатну поделу акција свим пунолетним грађанима који досад нису добили акције у процесу приватизације.

Професор Бајец, у економско-социјалном делу Коштуничиног експозеа није приметио неке "преломне тачке", неко "ново поглавље". "Недостаје ми да из овог реферата видим да ће на крају четворогодишњег мандата ове владе (2011.) Србија, у свим аспектима, бити земља која завређује да буде чланица ЕУ. Ту једну реченицу би пренела цела светска штампа. А прикључење ЕУ је оно што сублимира све остале наше циљеве", каже он.

Како је навео, у економско-социјалном делу избегнуто је навођење редоследа потеза и разрада кључних тачака, као и указивање на ризике који могу омести остваривање зацртаних циљева. Тако, рецимо, наводи Бајец, премијер каже да ће годишња стопа раста бити шест одсто и то делује охрабрујуће, али треба да каже и који су главни ризици да се то оствари, колики мора да буде извоз, а колики обим потрошње. Или, шта да урадимо да страних инвестиција заиста буде три милијарде годишње (што је, по његовим речима, тешко остварити, поготово ако се узме у обзир да се приватизација ближи крају). Како оцењује, из Коштуничиног реферата се стиче утисак да ће се све лако постићи, нема речи упозорења...

Професор Бајец наглашава да се просто не говори довољно о поправљању имиџа Србије у свету, не види се довољно дух те нове Србије. И Демократска странка је ту могла, по његовим речима, више да да.– Требало је мало више одскока у односу на постојеће ствари, с обзиром на то да влада има сада комотну већину, нову конфигурацију, доста стручних људи. Стога је све ово могло да се каже на убојитији, енергичнији начин – истиче Бајец.

Говорећи о програмских циљевима нове владе, Марко Благојевић из Центра за слободне изборе и демократију, оценио је да они представљају резултат компромиса између различитих оријентација и преференција странака које учествују у влади. "Да ли ће ова влада одмаћи даље од претходне, која је прокламовала те исте циљеве, то не знам. Тек за шест месеци ћемо моћи да причамо да ли је ова влада успешна или не и да ли тако гломазна може да функционише", закључио је он у изјави за Танјуг после избора нове владе.

Знатан простор у свом експозеу премијер је посветио проблему борбе против сиромаштва, корупције, криминала. Али, по речима Милана Николића, директора Центра за проучавање алтернатива, обећања везана за социјалу и економију најтежа су за остваривање. – Из експозеа је јасно да премијер увиђа социјалну и економску реалност наше земље. Међутим, ни претходна влада у том делу није много урадила. Приватизације су још увек више губљење радних места, него што су отварање нових. Посебно из ових скандала као што је приватизација РТБ Бор и неких других, види се да и наши и страни тајкуни затварају фабрике и продају опрему, а не запошљавају – истиче Николић, који напомиње да истраживања показују да су за грађане приоритети борба против криминала и корупције, па привредни раст, пораст запошљавања и, тек на четвртом месту, Косово.

Најлакше ће се, према његовим речима, нешто урадити по питању сарадње са Хашким трибуналом (под условом да знају где је генерал Младић). Следећи потез, наводи Николић, биће проблем Косова "који по свој прилици неће бити решен у интересу Србије".– А што се тиче запошљавања и привредног раста, ту су дугорочни циљеви и није их лако остварити, мора се мењати приступ тој ствари. Неолиберална политика која је данас доминантна код нас мора бити измењена, јер она, нажалост, када даје резултате, даје оне које смо имали протеклих година – привредни раст између један и два одсто. А да бисмо били на нивоу 1989. године, биће нам потребно двадесет година тим темпом. Мора се, због тога, направити концепт развоја који је много више државно управљан, него што то воле наши неолиберални економисти – сматра Милан Николић.

Ако се то уради, истиче он, имамо неке шансе, али ако се настави као до сада, немогуће је постићи циљеве које је премијер навео. Пре свега оне везане за запошљавање.