Vlada kontinuiteta

U odnosu na ekspoze koji je čitao pre tri godine, prilikom formiranja svoje prve vlade, novi-stari premijer Vojislav Koštunica ovog puta je imao dve stavke manje

– Crna Gora se, uprkos njegovim nastojanjima, ipak odvojila od Srbije, a novi Ustav je, uprkos teškim proceduralnim uslovima, usvojen krajem prošle godine. Ostali problemi su ostali.

Potpisivanjem sporazuma o viznim olakšicama sutradan po formiranju "nove prolećne vlade" (kako su je Amerikanci poetično nazvali), Evropljani su pozdravili dogovor Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije i G17 plus, aminujući tim činom i proklamovane ciljeve nove vladajuće koalicije.

Koliko su oni, međutim, očekivani i koliko će biti drugačije u odnosu na ono što je radila prethodna Koštuničina (DSS) vlada? Naročito s obzirom na to da iza onoga što je premijer Koštunica pročitao u utorak kasno po podne, DS, kao novi član stare vlade – stoji u potpunosti.

Predsednik Srbije i lider DS-a Boris Tadić ocenio je da je Koštuničin ekspoze veoma dobar, a pet osnovnih principa (Kosovo i Metohija, saradnja sa Hagom, bolji život, evropske integracija i borba protiv kriminala i korupcije) oko kojih se okupila vladajuća koalicija, izuzetno važni.

"Najvažniji prioritet vlade je onaj što je u ekspozeu Vojislava Koštunice, a ekspoze je naš zajednički. Krunski zadatak ove vlade je bolji život za sve", istakao je po izboru vlade i Božidar Đelić, vicepremijer zadužen za evropske integracije.

Šta se još može pročitati iz premijerovog izlaganja?

Ivo Visković, profesor na katedri za međunarodne odnose Fakulteta političkih nauka, ocenjuje da bitnog zaokreta u odnosu na prethodno vođenje spoljne politike nema ("kontinuitet je dosta vidljiv"), ali ima blažih naglasaka na neka pitanja ("posebno vidljivo kod obaveze saradnje sa Haškim tribunalom"). Kako ističe, tri od pet prioriteta nove vlade su formalno spoljnopolitička pitanja, ali su ona suštinski i unutrašnja (KiM, EU, Hag), pa, stoga, spoljnopolitička pitanja ipak nisu dominantna.– Posve je jasno da premijer Koštunica apsolutni prioritet daje pitanju KiM. To se vidi ne samo zato što je ovo pitanje na prvom mestu u ekspozeu, ili po obimu posvećenom ovom pitanju, nego i po intonaciji izlaganja. Nekih novina u tom delu nema u odnosu na ono što je premijer saopštavao našoj javnosti do sada – smatra Visković, dodajući da je "uočljiv njegov naglasak na ulogu Rusije i izražavanje očekivanja da će ruski stav odlučujuće uticati na dalji razvoj rešavanja ovog pitanja na način koji je za nas povoljan".

Pitanja saradnje sa Hagom i evropskih integracija nisu eksplicitno povezana uzročno-posledičnom vezom, ali način kako su tretirana pokazao je da i premijer shvata da bez okončanja saradnje sa Hagom nije realno očekivati integraciju Srbije u EU, ocenio je Visković.– Naravno, ekspoze mora da odrazi dominantno stavove vlade, ne samo premijera, ali je po meni značajno i što je upravo on neke od tih stvari izgovorio, jer se time u velikoj meri prevazilazi dilema kod nekih stranih posmatrača da li svi koalicioni partneri u ovoj vladi zaista žele što bržu integraciju u EU i u skladu s tim da izvrše obaveze koje su preduslov za to – istakao je on.

Prema njegovim rečima, dobro je što je u ekspozeu posvećena pažnja dobrim odnosima sa susednim zemljama, a značajno za zemlju poput naše jeste i to što je naglašena ekonomska dimenzija spoljne politike ("Spoljna politika mora ubuduće više da se osloni na privredne veze sa inostranstvom, zbog čega je neophodno bitno popraviti koordinaciju između diplomatskih i nezavisnih privrednih komunikacionih kanala.")

Ali, kako je naveo Visković, veoma je značajno i to što je prvi put neko od političara rekao da "jedan od naglasaka mora počivati na negovanju bilateralnih odnosa sa državama koje su više ili manje otvoreno iskazale solidarnost sa našim stavovima". Takvo favorizovanje nekih zemalja se u praksi događa, ukazuje profesor Visković, ali je ovo prvi put kod nas da je to neko izričito rekao.

Predstavljajući program nove vlade, Koštunica je naveo, između ostalog, da je "na temelju ostvarenih realnih rezultata i planiranog privrednog rasta po godišnjoj stopi od šest odsto, cilj vlade da Srbija do 2012. godine dostigne 80 odsto bruto društvenog proizvoda novih država članica EU, da godišnji rast izvoza srpske privrede bude 17 odsto i da se obezbedi od tri do pet milijardi dolara investicija godišnje". Pored toga, rekao je i da se očekuje da najveća strana ulaganja u Srbiji budu ulaganja u energetiku, a da se značajne investicije planiraju u izgradnji putne mreže.

Neki od konkretnijih iskaza su i da će sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana i koncesijama do 2010. godine u potpunosti biti završen autoput na Koridoru 10 i autoput Beograd – Požega, kao i to da se planira da se u narednom periodu izgradi gasovod dužine oko 400 kilometara, vredan oko milijardu evra.

Moglo je tu, međutim, da bude i konkretnih stvari iz predizbornih programa, što bi ljudima bilo jasnije, bliže, smatra Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. "Ali, ovde je izgleda prevladala ideja da se slučajno neki resor ne zaobiđe – od svega p malo, načelno, opšte", kaže on.

Obećanja iz predizbornih programa nisu našla mesto u ekspozeu, ali jesu u izjavama novih članova vlade. Božidar Đelić je odmah rekao da je Ministarstvo finansija već dobilo nalog da radi na pripremi odgovarajućih zakonskih promena da bi se ukinuo porez na kupovinu prvog stana i istakao da će DS na tome insistirati. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je, pak, naveo da je jedan od zadataka njegovog ministarstva da donese odgovarajuće propise koji će omogućiti besplatnu podelu akcija svim punoletnim građanima koji dosad nisu dobili akcije u procesu privatizacije.

Profesor Bajec, u ekonomsko-socijalnom delu Koštuničinog ekspozea nije primetio neke "prelomne tačke", neko "novo poglavlje". "Nedostaje mi da iz ovog referata vidim da će na kraju četvorogodišnjeg mandata ove vlade (2011.) Srbija, u svim aspektima, biti zemlja koja zavređuje da bude članica EU. Tu jednu rečenicu bi prenela cela svetska štampa. A priključenje EU je ono što sublimira sve ostale naše ciljeve", kaže on.

Kako je naveo, u ekonomsko-socijalnom delu izbegnuto je navođenje redosleda poteza i razrada ključnih tačaka, kao i ukazivanje na rizike koji mogu omesti ostvarivanje zacrtanih ciljeva. Tako, recimo, navodi Bajec, premijer kaže da će godišnja stopa rasta biti šest odsto i to deluje ohrabrujuće, ali treba da kaže i koji su glavni rizici da se to ostvari, koliki mora da bude izvoz, a koliki obim potrošnje. Ili, šta da uradimo da stranih investicija zaista bude tri milijarde godišnje (što je, po njegovim rečima, teško ostvariti, pogotovo ako se uzme u obzir da se privatizacija bliži kraju). Kako ocenjuje, iz Koštuničinog referata se stiče utisak da će se sve lako postići, nema reči upozorenja...

Profesor Bajec naglašava da se prosto ne govori dovoljno o popravljanju imidža Srbije u svetu, ne vidi se dovoljno duh te nove Srbije. I Demokratska stranka je tu mogla, po njegovim rečima, više da da.– Trebalo je malo više odskoka u odnosu na postojeće stvari, s obzirom na to da vlada ima sada komotnu većinu, novu konfiguraciju, dosta stručnih ljudi. Stoga je sve ovo moglo da se kaže na ubojitiji, energičniji način – ističe Bajec.

Govoreći o programskih ciljevima nove vlade, Marko Blagojević iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, ocenio je da oni predstavljaju rezultat kompromisa između različitih orijentacija i preferencija stranaka koje učestvuju u vladi. "Da li će ova vlada odmaći dalje od prethodne, koja je proklamovala te iste ciljeve, to ne znam. Tek za šest meseci ćemo moći da pričamo da li je ova vlada uspešna ili ne i da li tako glomazna može da funkcioniše", zaključio je on u izjavi za Tanjug posle izbora nove vlade.

Znatan prostor u svom ekspozeu premijer je posvetio problemu borbe protiv siromaštva, korupcije, kriminala. Ali, po rečima Milana Nikolića, direktora Centra za proučavanje alternativa, obećanja vezana za socijalu i ekonomiju najteža su za ostvarivanje. – Iz ekspozea je jasno da premijer uviđa socijalnu i ekonomsku realnost naše zemlje. Međutim, ni prethodna vlada u tom delu nije mnogo uradila. Privatizacije su još uvek više gubljenje radnih mesta, nego što su otvaranje novih. Posebno iz ovih skandala kao što je privatizacija RTB Bor i nekih drugih, vidi se da i naši i strani tajkuni zatvaraju fabrike i prodaju opremu, a ne zapošljavaju – ističe Nikolić, koji napominje da istraživanja pokazuju da su za građane prioriteti borba protiv kriminala i korupcije, pa privredni rast, porast zapošljavanja i, tek na četvrtom mestu, Kosovo.

Najlakše će se, prema njegovim rečima, nešto uraditi po pitanju saradnje sa Haškim tribunalom (pod uslovom da znaju gde je general Mladić). Sledeći potez, navodi Nikolić, biće problem Kosova "koji po svoj prilici neće biti rešen u interesu Srbije".– A što se tiče zapošljavanja i privrednog rasta, tu su dugoročni ciljevi i nije ih lako ostvariti, mora se menjati pristup toj stvari. Neoliberalna politika koja je danas dominantna kod nas mora biti izmenjena, jer ona, nažalost, kada daje rezultate, daje one koje smo imali proteklih godina – privredni rast između jedan i dva odsto. A da bismo bili na nivou 1989. godine, biće nam potrebno dvadeset godina tim tempom. Mora se, zbog toga, napraviti koncept razvoja koji je mnogo više državno upravljan, nego što to vole naši neoliberalni ekonomisti – smatra Milan Nikolić.

Ako se to uradi, ističe on, imamo neke šanse, ali ako se nastavi kao do sada, nemoguće je postići ciljeve koje je premijer naveo. Pre svega one vezane za zapošljavanje.