Тирнанић: Belgrade underground

Београд је дефинитивно постао велеград када је у њега стигао андерграунд (енгл. Underground). Под андерграундом се у свету подразумева свашта, па и подземна железница. Пошто се у Београду под подземном железницом подразумева клозет код Народног позоришта, за андерграунд је морало бити измишљено нешто друго. Измишљени су подземни пешаци. Отерани с улица у циљу напретка, пешаци су, супротно очекивању градских отаца и њихових инжењера људских душа, задржали тај лош обичај да напуштају подземље из тако баналних разлога, као што су цигарете, пишање или десет с луком. Балканска посла. Овој анархији се некако морало стати на пут, те су у андерграунду омркнуле свакојаке продавнице, кафане, мењачнице, а изграђен је чак и један јавни нужник који је, прича се, знатно помогао развоју „дечачког покрета”, за којим смо као велики град дуго осећали насушну потребу. Више ништа није стајало на путу велелепном просперитету Београда, нарочито не непажљиви пешаци који, омамљени мраком, излазе на улице и падају под точкове аутомобила разних државних делегација. Захвална градска управа отворила им је зато драгстор.

Драгстор је изворна српска реч, као бурек или аероплан, али су јој Амери изменили смисао и под њом подразумевају апотеку. Тамо апотеке раде нон-стоп током целог дана и продају кафу, па пошто је кафа отров или тако нешто, реч драгстор се вратила у наш језик да означи радњу која ће подземне, андерграунд-пешаке дрогирати потрошачком цивилизацијом дупло нон-стоп, то јест преко целог дана и током читаве ноћи. Изграђен у срцу града, на углу Нушићеве и Улице Моше Пијаде, први наш драгстор био је заиста чудо невиђено у светским релацијама: човек уопште није имао потребу да из њега излази. Хранио би се супицом из аутомата, на истом месту куповао цвеће девојци, онда пијанчио до зоре у бифеу који је био украшен знацима зодијака, а ту су га одмах, надохват руке, чекали чисто рубље и нова кошуља.

Човек је, међутим, несавршен. Испоставило се да они који целе ноћи пију, покушавајући да открију судбину у знацима зодијака, немају вољу да зором мењају кошуље. Добро, ништа лакше, укинули смо кошуље. Али, авај, слабо мењање кошуља и нестанак чак и теоретске могућности да се то повремено учини са гаћама, довели су до тога да љубавни састанци у драгстору постану ванредно ретки. Добро, укинућемо цвеће и ту поставити аутомат за печење пилића: кад се пије, нек’се и мези. Не лези враже: бифе са знацима зодијака био је тесан за београдске могућности и све је више било оних који су натезали директно из флаше испред његових врата. То га је финансијски уништило. Добро, укидамо бифе и уводимо цигарете. Јебеш цигарете без ракије. Добро, алкохол ће се убудуће продавати у центру драгстора и моћи ће да се набави без обзира на којој се страни налазили, а најбоље је да се стално крећете јер то и милиција највише воли. Узмете прво супицу из аутомата, онда пола киле пање и десет дека саламе и, најзад, нешто без филтера.

Таман се, дакле, ствар некако средила, кад наиђоше ровци и пореметише систем. Какви ровци?! Па пише вам у сваком речнику: ровац – наркоман који се дрогира у драгстору. Добро, бре, шта сада да укинемо? Ништа. Уведите нову смену милиције и грамофонске плоче да се деца забављају. Дошло је, међутим, до оштрог сукоба два погледа на свет и пијанци су демонстративно напустили драгстор иако им је градоначелник обећао да ће се лично заложити за њихову ствар. Али, не, имамо и ми поноса, него како. Један њихов извидник у спољни свет јавио је епохалне новости – људи се поново крећу улицама, а на Теразијама пукла главна водоводна цев па је маскирали чесмом. Милиција је, нешто касније, растерала ровце, преосталима пописала адресе да им се јави честитком о празнику и – ето како је драгстор дошао до ивице и марице финансијске пропасти, а једна велика идеја о Београду као светској метрополи претрпела неуспех, у чему – свакако – треба видети деловање непријатељских снага, истих оних које смо иначе већ давно поразили. Драгстор ради и дан-данас, али ништа од његове пређашње славе.

Археолошка екипа која се недавно тамо спустила извештава како у драгстору нема више сјаја и раскоши, а чак је, кажу, и мало слонче играчка за подземну децу рикнуло, што доказује да је за слонове драгстор погибељан исто колико и београдски зоолошки врт. Некадашња фирма без кључева удара катанац у девет (плоче, лонци, шерпе и остале хитне потрепштине), па у десет (цигарете), онда у једанаест (алкохол). Једино остаје да ради просторија са фином пластиком у облику хране. Неко је увек гладан. Међу тим гладнима сусретао сам многе парове који се крију, многе који су таман хтели да наруче „Ђованин бут” у ексклузивном „Теразијском пролазу” кад оно фајронт, многе организаторе лоших журки који се увек зезну око џебане и, као круну свега, једног писца који ми је сваки пут уваљивао исту жваку да се затворио у кућу и само пише, пише, па, ето, после десет дана рада на књизи, изненада осети огромну биолошку глад која га доведе у драгстор.

Ту књигу нисам никада прочитао, али сам извесно време ходао кроз ноћ, све даље од драгстора који је, када га последњи пут угледах из даљине, личио на споменик временима која пролазе заједно са нашим илузијама о величини, илузијама које су отишле тако далеко да се ништа више није могло вратити на своје место.

-----------------------------------------------------------

Бедекер кроз носталгију

Београдска издавачка кућа „Дерета” (www.dereta.rs) недавно је објавила ново издање књиге „Београд за почетнике” Богдана Тирнанића (1941–2009). „Политика” ће у недељним бројевима објавити серију есеја из овог својеврсног водича кроз сентименталну историју Београда познатог новинара који је писао и за наш лист.