Грци казнили владајуће странке

Од нашег дописника

Атина – Две године пошто је Грчка ушла у тунел дужничке кризе и драстичних мера штедње, бирачи су јуче задали оштар ударац двема некада највећим партијама које оптужују да су земљу довеле на ивицу банкрота.

Тиме су казнили конзервативну Нову демократију и социјалистички ПАСОК, странке које су се од 1974. традиционално смењивале на власти, као потписнике крајње непопуларног спасилачког пакета с међународним кредиторима,што значи да ће Грчкој бити неопходна коалициона влада, што није национална традиција.

Незадовољни наметнутим мерама драматичне штедње и огорчени што су их водеће странке довеле у најозбиљнију кризу последњих деценија, Грци су на јучерашњим ванредним изборима за парламент потврдили да нису спремни да прихватају нове жртве и да поверују да ће ускоро бити боље.

На првим изборима откако је Грчка крајем 2009. покренула европску дужничку кризу, 9,8 милиона регистрованих бирача окренуло је леђа највећим партијама десног и левог центра,  проглашавајући их за главне кривце тешке економско-социјалне ситуације.

Велики преокрет на политичкој сцени – чак 60 одсто бирача променило је ранији глас – потврђен је првим резултатима ванредних парламентарних избора који су левичарску странку СИРИЗА Алексиса Ципраса – која је на изборима 2009. имала тек 4,6 одсто бирачког тела – избацили на друго место, са 15,9после пребројавања 40 одсто гласова.

Лидер Нове демократије Антонис Самарас слави Пирову победу. Иако је његова странка прва, с 20 одсто гласова, то је чак 16 одсто мање него на прошлим изборима.

Самарас је синоћ понудио формирање владе, али уз промену досадашње политике штедње на захтев поверилаца Грчке. Он је предложио формирање „владе националног спаса” како би се омогућио опстанак Грчке у зони евра.

Он је рекао да је за коалициону владу с два циља: да Грчка остане у зони евра и да поправи услове које су јој поставили међународни кредитори.

Промене је затражио и Ципрас, али је он за промене уз одустајање од до сада уговореног пакета помоћи.

Историјски пораз, највећи шок доживео је ПАСОК. Иако трећи са 13,9 одсто гласова, изгубио је драматично у поређењу са 44 одсто гласача колико их је имао 2009. Његов председник, бивши министар финансија Евангелос Венизелос, јуче на гласачком месту у Солуну дочекан узвицима негодовања и неугодним питањима.

Венизелос се синоћ такође изјаснио за формирање „проевропске владе националног јединства” која би извела земљу из ћорсокака.

Иако је Грцима неопходна стабилност да издрже кризу и трајно се одмакну од ивице банкротства како би и цела еврозона могла да одахне, први резултати избора наговештавају продужену неизвесност око састава нове владе и опстанка земље унутар зоне евра.„Сви се слажемо да су ови избори можда судбоносни и данас свако од нас одлучује не само о томе ко ће управљати земљом, већ и пут Грчке у наредним деценијама”, изјавио је излазећи на биралиште у Атини одлазећи премијер Лукас Пападимос,који је од новембра предводио коалицију која је преговарала о другом међународном пакету финансијске помоћи Грчкој.

„Избегли смо директну опасност од банкрота, рејтинг агенције подигле су кредитни рејтинг земље, добили смо велики кредит и сада је тренутак да донесемо праву одлуку”, рекао је Пападимос који на функцији остаје до формирања нове владе.

Притиснути рекордном незапосленошћу, падом економске активности, смањењем зарада и пензија, Грци су међутим гласове расподелили између рекордног броја још 30 малих партија које се противе програму штедње. У Грчкој је цензус за улазак у парламент само три одсто.

Уз традиционалне партије левице, које су противнице меморандума и свих споразума с кредиторима, ту су и крајње десничарске странке које су такође против услова стране помоћи и обећавају да ће Грчка бити очишћена од нелегалних имиграната,да ће бити сачувана радна места и враћена безбедност грађанима.

Крајње десна неонацистичка странка Златна зора, која је на претходним изборима освојила неважних 0,2 одсто гласова, сада се са шест одсто гласова изборила за 19 посланика у 300-чланом парламенту.

„Дошло је време страха за оне који су издали домовину”, изјавио је синоћ њен лидер Никос Михалолаикос у Атини.

Нова демократија тражила је јак мандат јер не жели да улази у коалицију с

Иако је Пападимос саопштио да се нада да ће нова влада бити формирана током недеље, аналитичари у то не верују указујући да је у ситуацији велике уситњености националне политичке сцене тешко очекивати стабилну коалицију.

Нову владу, која мора да буде формирана у врло кратком року јер Грчка у супротном ризикује добијање нових транши кредита, очекује списак од 77 неопходних мера које, у складу с договором и прихваћеним обавезама, мора да спроведе већ до јуна.

Ове мере се односе на нови круг штедње од око 11 милијарди евра који укључује смањивање буџетског дефицита, плата и пензија, додатна отпуштања у државном сектору. Уколико их не буде, кредитори би могли да обуставе помоћ Грчкој.

Међународни кредитори – ММФ, ЕУ и Европска централна банка – страхују да успех малих партија које се противе условима спасилачког пакета могу да продубе дужничку кризу и зону евра гурну у најтежу кризу од њеног настанка.

Ови избори коштали су Грчку 50 милиона, евра што је за 40 одсто мање него избори пре три године.