Новац квари људе али не Норвежане

У свету се више не зна шта ће бити сутра, а Норвежани знају да ће и за хиљаду година, у  четвртом миленијуму бити обезбеђени. Богата налазишта црног злата , нису натерала нордијце да се разбашкаре и престану да размишљају дугорочно и стратешки. Чим изађе на површину природно благо  из норвешких дубина, претвара се у фонд за пензију који чува неначет цела држава. Нико их не може натерати да у њега дирну, ма која влада да је тренутно на власти.

 „Данас је фонд тежак 430 милијарди евра, и стално расте. Још није почео да се користи за исплату пензија . О томе да новац добијен од експлоатације природног блага , треба да уложимо у будућност, с обзиром да становништво стари, људски век се продужава, а наталитет се смањује, у Норвешкој смо постигли широк и трајни стратешки споразум, објашњава за „Политику” амбасадор Норвешке у Београду Нилс Рагнар Камсваг.

Откако су пре четрдесет година први барели нафте и гаса почели да се ваде са дна мора, Норвежани страхују од свог богатства, ма како то парадоксално звучало. Мирис нафте, знају то одавно, може да омађија нацију .

Многи из Европске уније погледавају у милијардерски норвешки фонд који ће ускоро достићи суму од пола трилиона евра.

„Норвешка је спремна да помогне пријатељима у невољи али паре не смеју да се ваде из Нафтног фонда за пензије. Он је основан још 1990. и нико га до сада није угрозио, чак се ни пензије још не исплаћују из њега.  Једноставно то није касица прасица, већ финансијски инструмент утемељен  на  широком политичком стратешком договору. Само четири одсто од нафтног профита може у овом тренутку да се користи за домаће сврхе. Све остало се , уз асистенцију светских економских стручњака, улаже у трговину акцијама на тржиштима по свету и тако се повећава капитал, објашњава амбасадор Норвешке.

Криза која тресе Европу, није још закуцала на норвешка врата али , како каже наш саговорник из министарства спољних послова у Ослу, „ниједна земља није острво у глобализованом свету”. Ипак Норвешка и за ову годину предвиђа раст од око 2,5 одсто, а незапосленост је остала ниска , свега 3 одсто.  Јасно је међутим да је потражња за њеном робом у Европи знатно мања.

 „Не знамо поуздано колико ћемо још дуго моћи да извлачимо нафту. Последњих година производња је почела да опада. Истина прошле године смо пронашли једно велико налазиште на северу али питање је колико брзо оно треба да почне да се експлоатише.Због стабилне политичке климе и регулаторних принципа, у свету влада огромно интересовање за истраживање и експлоатацију нафте у Норвешкој. Тамо где је овај процес знатно јефтинији, постоје много већи ризици друге врсте, објашњава Камсваг.

Норвежане је тешко навести на „грешне мисли”, једном када имају зацртану стратегију.  Они су пре других европских земаља повећали старосну границу за одлазак у пензију на 67 година.

Морали смо тако да поступимо, каже Камсваг, јер људски век се продужава, наталитет је низак, буџет не може да издржи толике трошкове за пензије.

Осло се понаша, коментаришу поједини листови у Шпанији, Португалу и Италији, као да новца нема нити ће га бити. А кормилари огромним финансијским возилом.

„Тешко нам је да разумемо остатак Европе, поготово јужније делове континента. Како то да неке много сиромашније земље не успевају да подигну старосну границу за одлазак у пензију са 60 на 62 године. А ми већ одавно радимо до 67, са могућношћу да продужимо радни век до 70. године, чуди се норвешки амбасадор.

Можда у северним крајевима све тако добро функционише, без већих потреса, и због уверења да нема привилегованих. То, како тврде Норвежани, учвршћује веру у трајност система. Знамо да сви морамо да платимо порез, и да неће бити изузетака, и знамо да морамо да сачекамо зелено светло да би прешли улицу.

Чак је , према вестима које долазе из Немачке, и њихов пензиони фонд начет, и велика је могућност да ће људи који ових година одлазе са посла, живети у беди јер ће примати минималне или никакве пензије.

То у нордијским земљама неће моћи да се догоди.

„Капитализам одличан систем за ефикасну економију. Али је врло лош када је о социјално одговорном друштву реч , подсећа норвешки амбасадор

Објашњава да „капитализам не зна за категорију социјалне правде, и да због тога мора да се коригује на нордијски начин

Зорана Шуваковић