Неспоразум између светова

Мост на Ибру у Косовској Митровици, а око њега хаос: војска и полиција, људи с пушкама, лете каменице, завијају сирене, трче узбуњени и усплахирени људи, магла од сузавца… Све је то опште место и „нормална” појава једног града где се на обалама његове заједничке реке сударају сукобљене стране, интереси и зло. Међутим, први пут од 1999, ова слика је лажна јер је део филма „Неспоразум” који, први пут у културној историји Косова и Метохије, готово у потпуности стварају овдашњи Срби; први пут изненађени грађани гледају фикцију уместо живота претвореног у тензију и страх.

У филму је портпаролка Кфора лудо заљубљена у глумца Србина из северног дела града, а он је живот посветио Албанки, својој љубави из јужног дела града. Због тог љубавног троугла, на тренутак подигнутог изнад мржњи, предрасуда, различитих менталитета, избија рат. Љубоморна странкиња објављује вест да су Срби отели Албанку и да је муче у свом делу града. Она не може да поднесе љубав Балканаца јер то није у њеном интересу и то је „окидач” сукоба.

„Парадокс је комбинација документарног и артифицијелног, ми то живимо и осећамо. Понекад се, због свега што смо видели, стварно уплашим да глумци погођени снајпером неће устати и отићи својим породицама. Можда то чудно звучи, али ипак смо превише живели у лудилу које су други креирали. Зар мислите да је овај градски свет Косовске Митровице способан да толико производи сукобе”, каже режисер Ненад Тодоровић.

Избегло Народно позориште из Приштине и његов управник Ненад Тодоровић кренули су у стварање филма на месту где су често амбијент, атмосфера и живот нестварнији и „филмскији” од уметности и онога што се да замислити. Та „животна креација” и непрекинути конфликт, ограниченост етничког оквира, неспособност читања онога што сви називају новом реалношћу, а мало ко зна шта је та стварност – колико ће да траје и ко ће у њој да победи, довели су Косово у позицију мрачног и нестварајућег простора. Одатле, према тој нетачној поставци, у свет иду митолошке матрице и мрачни средњи век.

„Навикли смо се на ненормално и то је наш проблем, мада су нас више на то натерали. Мало је смешно, мало мучно”, каже Марко, студент Филолошког факултета. Он долази с оне стране Ибра из гето заједница, погрешно названих енклавама. У општој пометњи сукобљених светова има мало места за појединца и његову личност, а било какво уметничко стварање сматра се непотребним и смешним.

„Ова прича је о важна за атмосферу у граду и ми у њу верујемо. Нико као ми не може да осети мост, другу страну, ове аутентичне слике за које би у свету платили милионе, додуше они и овде јесу потрошени, али улудо, и у хаосу”, каже глумац Миодраг Крчмарик.

У „Неспоразуму” играју Владимир Јоцовић, Бранко Бабовић, Милан Васић, Аника Грујић, Игор Дамјановић, Милена Јакшић, Бојан Стојчетовић, уз подршку Милана Гутовића и Божидара Ђуровића, управника Народног позоришта из Београда.

„Ово је најскупљи филм у историји кинематографије, јер сте га ви платили својим егзодусом”, каже директор фотографије Анастасос Вамвакас и одговара на закључак једног од глумаца да се све ово ради са мало средстава. Вамвакас долази из Грчке и један је од људи са стране,задужен да ствари гледа другим очима.

Реализација је у продукцији Невладине организације „Српско слово – Глас југа”. У организацији је некад и обична ситница огромна препрека. Овде је готово немогуће пронаћи играчку, пластичну пушку калашњиков, за снимање филма, а с друге стране, према, већ помало застарелим, подацима Уједињених нација на Косову и Метохији има више од пола милиона правих и нелегалних дугих цеви. Пријатељским везама и по препоруци, у некој приштинској продавници пронађено је десетак пластичних пушака. Када је сниматељ Драган Илић са том пушком на рамену прошетао од радње до паркираних кола у Приштини, рекли су му да је први Србин с пушком на рамену у овом граду од 1999. године.

Како год да се узме, филм „Неспоразум” и његово снимање у време огромних тензија у Косовској Митровици променили су атмосферу подељеног града, померили његов дух ка нечем креативном, показали да има стварања и у злим временима.