Занемарена упозорења

Мало-помало склапају се коцкице „српског нуклеарног рашомона”. Најзад се огласила мр Снежана Павловић која је 25. априла у писму Ивици Дачићу, заменику председника владе и министру унутрашњих послова, обзнанила да је петоро запослених у ЈП „Нуклеарни објекти Србије” (НОС) прекомерно озрачено. Заташкани догађај десио се 19. априла у току мерења зрачења у реактору РА који је ван употребе.

Смењена директорка за радијациону сигурност је „Политици” електронском поштом доставила свој одговор в. д. директора НОС-а др Јагошу Раичевићу који јој се претходно на исти начин обратио. Уз неопходно скраћивање, објављујемо кључна запажања.

Подсећајући га да је у основи разлика у схватању прописане улоге оператора, она издваја само два питања:

1. Обавезу оператора да тражи и добије дозволу за нуклеарне активности (и тзв. рутинске);

2. Организацију технолошких процеса у нуклеарном објекту и надзор над технолошким процесом.

Наиме, у поступку издавања дозволе (лиценца) регулаторно тело оцењује документацију, а оператор приложеним документима доказује да објекат или активност испуњавају прописане сигурносне захтеве. Када се лиценца изда, тиме су прихваћена документа легализованаи постала обавезујућа за оператора.„За сваки искорак изван услова из лиценце оператор мора да тражи претходно одобрење Агенције за заштиту од јонизујућег зрачења и нуклеарну сигурност”, наглашава мр Снежана Павловић. „У поступку лиценцирања, уз сва документа која се достављају наводе се и сви погонски поступци, начини и услови за њихово обављање.”

И такосу погонски поступци постали „рутинске активности”, како их је назвао в. д. директора НОС-а. „Све што сте писали за тзв.рутинске активности јесте аналогија коју сте извукли из периода када је реактор радио и имао одговарајуће дозволе, а ти поступци су били описани у једној од књига Извештаја о сигурности”, наставља бивша директорка за сигурност.

На захтев Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ) у Бечу, све што је рађено под окриљем програма ВИНД је 2006. оцењено и, на темељу обимне документације предате Министарству за науку, одобрено одговарајућим решењем надлежног државног органа по важећем закону (у жаргону „нулта лиценца”).На основу тога је Институт „Винча” крајем сваке године тражио да му Министарство одобри одређене задаткеу склопуВИНД-а и ван њега, у реактору РА и хангару Х2, и добијао привремена решења.

По истом начелу, ЈП НОС је такве захтеве слало за хангар Х2, на препоруку руководиоца сектора за управљање радиоактивним отпадом (РАО) – најпредр Милана Олића, потом Јадранке Ђуричић.

Све радње предузимане у реактору РА 2009. и 2010. биле су, према писању Снежане Павловић, додатно покривене лиценцом за препакивање и транспорт ислуженог нуклеарног горива. Уследило је обавештење да се све враћа у режим „нулте лиценце” и да се за 2011. од Агенције за заштиту од зрачења тражи ново одобрење за намераване подухвате. Тадашњи директор Радојица Пешић је одговорио да ће, по угледу на поступке за РАО, у договору с руководиоцима РА припремити потребна документа.

На обавезу да се мора имати одговарајуће решење за 2012 да би сепредузимале ма какви захвати у реактору РА, према наводима Снежане Павловић, в. д. директора Јагоша Раичевића је подсетила и Јадранка Ђуричић, бивши инспектор,и „више пута упозорила на састанцима, а први пут у време припреме плана пословања крајем прошле године”.

Уколико Агенција није одобрила списак радњиу реактору РА, онданиједна, па ни одржавање, не могу се сматрати рутинским. Прва карика је одобрење плана рада из програма пословања које у надлежности Министарства науке.

Шта прописује Закон о заштити од јонизујућих зрачења инуклеарној сигурности (Службени гласник РС 36/09)?

У члану 2 пише: „Забрањено је обављање делатности са изворима јонизујућих зрачења и нуклеарним материјалима без претходно прибављеног одобрења које издаје Агенција за заштиту од јонизујућихз рачења и нуклеарну сигурност Србије”.

А у члану 49: „Нуклеарни објекат се може лоцирати, пројектовати, изградити, пустити у пробни рад, пустити у рад, користити, трајно престати са радом и започети његова декомисија само уз претходно прибављену лиценцу за обављање коју издаје Агенција. Носилац лиценце за обављање нуклеарне активности дужан је прибави лиценцу Агенције и за сваку измену или модификацију у току лоцирања, пројектовања, изградње, пуштања у пробнирад, пуштања у рад, коришћења, трајног престанка рада и декомисије нуклеарног објекта”.

„У којој мери сте прекршили правила сигурности, сами процените, тиме што као лице које одговара за укупно функционисање ЈП директно комуницирате и издајете усмене налоге сарадницима сектора за сигурност, тиме што оне који треба да су под надзором усмено овлашћујете да врше надзор на лицем које је лиценцом овлашћено да врши надзор, тиме што на радна места надзора распоређујете лица која не испуњавају прописане услове за то, тиме што супротно правилима управљања квалитетом и развоја сигурносне културе, евентуалне инцидентне ситуације не фаворизујете за учење него за кажњавање и слично. Сматрам да држава као власник нуклеарних објеката има право да зна како предузеће које је формирала управља у њено име нуклеарним материјалима за чију је сигурност и безбедност држава гарант”, закључује мр Снежана Павловић.