Буџет убрзава договор о влади
Катаклизмичне најаве доскорашњег министра финансија Млађана Динкића, али не само његове, да ће после 31. марта, уколико се убрзо не формира нова влада, живот у Србији у најмању руку стати, срећом, највероватније се неће обистинити. Мало је вероватно да ће се дозволити да запослени у државној управи, здравству, просвети, или пензионери остану без плавих коверти после истека тромесечног периода привременог финансирања државе. Како се незванично сазнаје у Влади Србије, у случају да до 31. марта не буде усвојен буџет за 2007. годину, неко решење ће се сигурно пронаћи. Једна од могућности које се помињу јесте да одлазећа влада донесе нову уредбу о продужењу привременог финансирања, али је она истовремено и најспорнија.
Динкићева упозорења да ће уследити потпуна блокада у државним плаћањима, уколико се не превазиђе проблем привременог финансирања, јуче је за "Политику" поновио и Владимир Илић, државни секретар Министарства финансија, члан Динкићевог Г17 плус. Према његовим речима, Закон о буџетском систему је изричит да по истеку три месеца (од 1. јануара до 31. марта) не постоји могућност даљег привременог финансирања. Дакле, уколико се влада не конституише на време да би до 31. марта био усвојен нови буџет, све су шансе, истиче Илић, да буџетски корисници остану без принадлежности.
Међутим, он истовремено додаје "да је живот чудо", па и да постоји могућност да се овај проблем ипак реши и без новог буџета.
У Закону о буџетском систему наведено је да се у случају да Народна скупштина не донесе буџет пре почетка фискалне године (1. јануар), "врши привремено финансирање у времену од најдуже прва три месеца фискалне године".
Закон очигледно није потпуно прецизан, јер оставља простор за различита тумачења. Тако су јуче за Танјуг економисти Мирослав Прокопијевић и Јуриј Бајец дали различито виђење решења овог проблема.
"Или ће морати да се формира влада, или ће престати плаћања", рекао је директор Центра за слободно тржиште Мирослав Прокопијевић, док професор на Економском факултету у Београду Јуриј Бајец сматра да су у овој ситуацији могуће две варијанте: да Влада Србије донесе посебну уредбу и продужи привремено финансирање и на друго тромесечје или да Скупштина Србије усвоји буџет који је предложила ова влада. "Незамисливо је да живот стане због тога што политичари не могу да се договоре", рекао је Бајец.
У прилог Бајецовим речима, иду и норме Закона о влади, по којима је одлазећа влада дужна да обавља све своје дужности до избора нове и да се понаша као да има пун мандат у стварима од државног интереса.
Осим искрене бриге за буџетске кориснике, у јавности се спекулише и да иза јавних опомена о опасности која може да уследи за месец и по дана стоји и својеврстан притисак на Демократску странку Србије да што пре прихвати предлог за формирање нове владе такозваног демократског блока. Шта о томе мисле у ДСС-у покушали смо јуче да сазнамо од "најнадлежнијег" за ту тему Милана Париводића, координатора Министарства финансија и функционера ДСС-а. Он, међутим, није желео да даје било какав коментар о томе шта ће се дешавати после 31. марта уколико се ускоро не формира нова влада.
Динкић је изричит да би све осим формирања нове владе и усвајања буџета у Скупштини Србије до 31. марта, било кршење закона, јер нико не може да исплаћује новац из трезора без одлуке скупштине. У противном, "иде у затвор". Према Динкићевој оцени, свако даље одлагање може се објаснити само жељом владе којој је истекао мандат, да остане дуже на власти.
И Божидар Ђелић, кандидат Демократске странке за премијера, истиче да би уредба о продужавању привременог финансирања била противзаконита, те да је проблем који може настати после 31. марта разлог више да се што пре формира већинска влада демократског блока коју ће предводити ДС. Он тврди да овај скупштински сазив не може да разматра предлог одлазеће владе, јер он не наслеђује акте који су у процедуру ушли у претходном сазиву.
– То је нови сазив скупштине и мора да добије нове предлоге. А пошто се ова влада показала као неспособна да било шта ради, онда је једини начин да буџет предложи сама скупштина – каже Ђелић.
На питање да ли би у ту сврху нови скупштински сазив могао да искористи предлог буџета који је утврдила влада Војислава Коштунице крајем прошле године, Ђелић је рекао да "ДС сигурно неће подржати тај предлог, јер нуди превелики дефицит јавних финансија". Постоји, наравно, могућност да се те мањкавости исправе ребалансом буџета, али Ђелић одговара питањем зашто би се уопште прихватило лошије решење када већ може да се формира већинска влада која ће на време припремити предлог буџета.
Међутим, у Скупштини Србије тврде да је Закон о буџету један од ретких које искључиво може да поднесе влада, док већину других могу да предложе и посланици. Танјугу је јуче у парламенту речено и да нови сазив неће моћи да разматра Предлог закона о буџету за 2007. годину, који је досадашња влада упутила у скупштинску процедуру 30. новембра прошле године. Према досадашњој пракси, после избора законски предлози који су били у процедури не узимају се у обзир, а поново их могу предложити у истом или измењеном облику новоизабрани посланици и влада, објашњено је у парламенту.
Ипак, Милан Марковић, потпредседник Скупштине Србије и функционер ДС-а, рекао је пре неколико дана за "Данас" да нови сазив скупштине може да се изјашњава о свим актима који су у скупштинској процедури, па и о предлогу буџета одлазеће владе. "Формално-правно не постоји препрека да се нова скупштина не изјашњава о актима који су у процедури, уколико их не повуче предлагач или сам парламент одлучи да се о томе не изјашњава. Теоријски је могуће да посланици у новом сазиву изгласају буџет који је предложила Коштуничина влада, али било би боље и логичније да до 31. марта добијемо нову владу, која би парламенту предложила свој буџет. Сваки буџет одражава политичку вољу и економску политику владе, па је логично да нова влада предложи другачији буџет", наводи Марковић.
Како тврде упућени, постоји још једна могућност превазилажења тренутне ситуације – да скупштина промени Закон о буџетском систему и укине временско ограничење за привремено финансирање. Међутим, у Министарству финансија подсећају да је такво решење постојало раније (када је скупштина по истеку три месеца привременог финансирања по аутоматизму могла да продужава рокове више пута до усвајања буџета), али да је укинуто управо да би се избегла могућност злоупотребе, јер у периоду привременог финансирања није могуће контролисати токове новца.
-----------------------------------------------------------
Пензије се морају исплаћивати
Горан Лончар, директор Фонда ПИО запослених, верује да до обуставе исплате принадлежности за више од 1,3 милиона пензионера у Србији неће доћи. Како је рекао за "Политику", чак и да се уђе у друго тромесечје без усвојеног буџета, пензије могу да се исплате од уплата доприноса запослених и то у законском износу од најмање 60 одсто од просечне зараде.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


