Шта с новим рупама у стажу

Одлука Уставног суда да оспори владино решење о повезивању радног стажа за запослене у државним предузећима која су у процесу реструктурирања или приватизације, поставила је пред раднике који имају исти овај проблем озбиљно питање како ће њима бити надокнађене изгубљене године радног стажа, а да Уставни суд такав поступак поново не прогласи противуставним.

Први пут је радни стаж повезан 2003. године када је донет Закон о повезивању стажа, који се односио на период од 1. јануара 1991. до 31. децембра 2003. Од почетка примене закона па до јула прошле године, из буџета је, како се сазнаје, пребачено 20,65 милијарди динара по основу дуговања за чак 60.163 предузећа. Тако је повезан стаж за више од 274.000 радника. У просеку је сваком од њих плаћено по две године и три месеца.

Иако су у влади ову акцију описивали као преседан, ту није био крај, па је са сваком следећом годином држава продужавала рокове и доносила нове закључке. Од тада до данас усвојила их је – осам.

Упитан како ће се убудуће решавати ово питање, с обзиром на то да је Уставни суд оспорио последњу овакву одлуку владе, Расим Љајић, министар рада каже за „Политику” да ће проблем бити решен оног часа када банке почну да контролишу наплату доприноса.

– Уколико се оствари најава Пореске управе да од 1. јула банке неће моћи да исплаћују зараде клијентима уколико њихов послодавац није уплатио порезе и доприносе на плате, дугорочно би се решио овај проблем, јер би се тиме избегле рупе у стажу – појаснио је Љајић.

– Само у том случају више неће бити оних оштећених који с правом могу да питају зашто и њима држава није повезала стаж и да се жале суду – каже Љајић и очекује да ће ово питање бити и дефинитивно решено, без обзира на негодовање банака да раде овај посао.

Неко цео овај посао мора да контролише, категоричан је министар.

У Пореској управи потврђују да за сада нема помака по питању обавеза банака да од 1. јула крену у контролу наплате доприноса, односно да се још не зна како ће се технички решити овај проблем, јер банке не желе да то раде.

Чека се и одговор Уставног суда коме се Удружење банака обратило за проверу уставности прописа, којим се налаже таква обавеза, будући да банке нису порезници, а да порезници треба да буду ти који ће контролисати послодавце и плаћање обавеза.

Да би цела ствар легла треба ускладити, кажу порезници, два закона – Закон о пореском поступку и пореској администрацији и Закон о платном промету. Већ је упућена и иницијатива за измене закона којим је предвиђено да банке контролишу уплате пореза и доприноса на зараде, оцењујући да то није посао банака већ Пореске управе.

Иако нико од надлежних не жели да пренебрегава одлуку Уставног суда порезници верују да је „право” на њиховој страни и да је одлука о томе да банке убудуће раде овај посао чиста.

Уколико не буде било могуће да се тај члан Закона о пореском поступку и пореској администрацији измени, биће, како се сазнаје, затражено да се продужи рок у коме ће банке почети да контролишу уплату пореза и доприноса, јер нису технички спремне за тај посао.

– Било како било, онима којима је држава повезала стаж у међувремену ово стечено право не може бити одузето, без обзира на одлуку Уставног суда која се поштује – закључује Љајић.