Шта је формула Дачићевог успеха

Док се два свађају, трећи користи, а у ђурђевданској изборној саги трећи је – Ивица Дачић. Са освојених скоро 15 одсто на председничким и парламентарним изборима, изборио је позицију неизбежног партнера у будућој влади у било којој комбинацији, осим у случају да се Борис Тадић и Томислав Николић, ипак, договоре о „великој коалицији”.

Формула Дачићевог успеха је, оцењују аналитичари, у томе то што је добро искористио четири године на челу Министарства унутрашњих послова и умеће комуникације са најширом јавношћу. Више од пола милиона гласова освојио је захваљујући и претходном четворогодишњем деловању у извршној власти и добро вођеној кампањи, сматра политички аналитичар Бранко Радун.

„Имао је једну озбиљну кампању, ’гурао’ je неке своје приче, разумљиве, јасне, које су патриотски звучале. Као политички лидер максимално је искористио позицију министра, а Срби имају традиционалну склоност ка полицији. Уз то, у кампањи га нису нападали (можда и зато што су га потценили). Док су се ДС и СНС међусобно гложили, трошили време и ресурсе наносивши штету један другом, а себи не доносећи корист, Дачић је профитирао”, навео је Радун.

И пре кампање он је вукао потезе који су га представљали као одлучног човека, који је у стању да „пресече ствар”, као на пример у случају забране геј параде. Уз то, све потезе које је вукао умео је јасно да образложи.

„Преузимање МУП-а на почетку мандата био је добар потез зато што је ту било хапшења и деловало је да се нешто озбиљно ради, док на пример економска министарства, ма како паметне одлуке да су доносила, нису никако могла да профитирају у време кризе”, оцењује Радун додајући да у очима обичних грађана СПС није био крив за лоше економске стање, а с друге стране деловало је да социјалисти имају резултате у ресорима које воде.

И политички аналитичар Владимир Гоати оценио је за Танјуг да је Дачић постигао велики успех захваљујући одличном раду, пре свега као министар унутрашњих послова. Дачић је, сматра Гоати, успевао, са друге стране, и да врло вешто комуницира са својим присталицама које осећају неку врсту носталгије за старим временом социјализма и који ће остати социјалисти до краја живота.

Према његовим речима, добру комуникацију Дачић има и са ПУПС-ом и тим бирачким телом које је генерацијски припадало социјалистима и који су се „поново нашли у старом јату”. Гоати истиче и да је Дачић показао да врло компликоване ствари изванредно успешно решава а да делује као човек из народа, што није неважно и чиме стиче подршку неопредељених.

„Ето то је, чини ми се, тајна успеха Ивице Дачића”, закључује Гоати

Говорећи о утицају кампање ДС-а и СНС-а на резултате избора, Гоати је оценио да је Дачић читаву ствар заоштрио и повећао улог у политичкој игри „тврдећи да он није ни за једну ни за другу страну, него да је противник обојице”.

Агенција АП је, бавећи се резултатима избора у Србији, навела да је као кључни играч избила странка коју је основао покојни диктатор Слободан Милошевић, преноси Бета. Уз подсећање да су социјалисти у досадашњој влади били са ДС-ом и да су подржали европске интеграције и помирење на Балкану, АП је приметио да је Дачић у предизборној кампањи заоштрио ставове, залажући се за социјалну правду, „а његова изазивачка антизападна кампања стилом је подсећала на његовог некадашњег патрона Милошевића”.

У јучерашњем интернет-издању швајцарски дневник на немачком „Ноје цирихер цајтунг” бавио се шире успехом социјалиста, постављајући питање „шта је рецепт Дачићевог успеха”.

„Његова идеологија изгледа као мешавина мало од Тита, мало од Милошевића и прстохват ’Европе’. Она се састоји од мало социјализма, забиберене дозе национал-популизма, али и из привида да постоји жеља да се проблеми решавају прагматично. То се допало бирачима”, пише овај дневник.

Додаје се да се такво држање може видети и у Дачићевим ставовима о Косову. Јер, „док је велика већина понављала пароле о томе да никада неће признати независност Косова које су звучале све више шупље и док је мала мањина тражила пуни заокрет поводом тог питања, Дачић је затражио да демаркациона линија између Београда и Приштине буде повучена јужно од Ибра, да север Косова припадне Србији и да се онда призна Косово”, наводи, између осталог, швајцарски дневник и указује: „То делује прагматично, јер одговара ономе што јесте. То што такво решење на Западу и даље слови као табу, Дачићевим бирачима не смета. Напротив”.