Министри променили позиције

То што је Војислав Коштуница задржао све своје министре које је могао, али им је променио позиције (изузев Драгану Јочићу, који је остао на челу полиције), можда би изазвало и жешће осуде у јавности, да се иста ствар није у исто време догодила и у Француској.
Нови француски премијер педесеттрогодишњи Франсоа Фијон, наиме, од 1993. до 2005. године био је у два наврата министар образовања, министар технологије информација и поште и министар за социјална питања. Ален Жипе, некадашњи премијер, постао је сада министар екологије. Неколико министара из претходне Де Вилпенове владе именовано је у нову, али на друга места. Министар рада Жан-Луј Борло је нови министар економије, а досадашњи министар одбране Мишел Алио-Мари је сада министар унутрашњих послова. Уосталом, и новоизабрани председник Француске Никола Саркози, претходно је био и министар финансија и министар унутрашњих послова.

Такве ствари, изгледа, не узбуђују Французе, али да ли у Србији може мирно да се прихвати да министар рударства и енергетике постане министар вера (Наумов – стручњак за енергетику), да на његово место дође министар науке и заштите животне средине (Поповић – хемичар), а да министар за државну управу и локалну самоуправу пређе на челну функцију у Министарству просвете (Лончар – стручњак за управно право)?

Да ли су они стручњаци за све? И да ли неко млад попут Вука Јеремића, без обзира на квалификације (физичар), треба да буде министар спољних послова? Треба ли уопште некога поставити за министра ако нема никакво претходно искуство у управљању државним пословима (Пешикан, Смиљанић)? И шта је уопште важно да би неко био добар министар?

Социолог Зоран Стојиљковић каже да и стручњаци у одређеним областима морају имати способност координације одређених ресора и управљања конфликтима у зони своје одговорности. Како истиче, ни у једном министарству, бар кључном, нису експерти првог реда. Они, наиме, морају бити људи од интегритета и ауторитета и имати претпоставке да човек буде на том политичком нивоу – то значи интегритет, политички утицај, формиран политички сензибилитет – што су наши политичари у великој мери научили.

– Проблем је што постоји нека врста хијерархије. Политички миљеници су окупирали одређене позиције и само можемо да се надамо да имају одређене способности – оценио је Стојиљковић.

Председница Фонда за политичку изузетност Соња Лихт сматра да проблем није што се на министарска места постављају политички људи, већ што ни њихови тимови нису изабрани по стручности, него по партијској припадности. "Кад бисмо имали озбиљне и изграђене институције и потпуно деполитизовану државну администрацију, онда не би био проблем да је министар политичка личност", оценила је Лихт у изјави Танјугу.

Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива, истиче да код нас партијски апаратчици постају министри. "Мисли се да је довољно да је неко лојалан партији, да је лепио плакате пет година, па да постане министар. Код нас нема довољно стручног квалитета у министарском кадру, ова влада је такође пример, али и пре њих, једино је можда Ђинђић имао више осећања да уведе више стручњака у владу", каже Николић.

Према његовим речима, на западу је пола-пола, пола су политичари, пола су стручњаци. Код нас се то може кориговати, ако министар буде стручњак општег типа, али да има јаку стручну екипу. Међутим, то се не ради – зато што се министри плаше да неко око њих буде стручно јачи. Због тога они узимају слабије стручњаке од себе.

Коментаришући састав владе, аналитичар Ђорђе Вукадиновић рекао је за Танјуг да је избор министара веома шаролик, додавши да ту има компетентних и толерантних људи, али и оних за које није сигурно да су спремни за тимски рад. "Неки ресори су попуњени у последњем моменту, што показује да је за та места, осим међупартијске, вођена и оштра унутарстраначка борба", оценио је он.

Вукадиновић је рекао да је, на пример, изненађен именовањем Мирка Цветковића за министра финансија, оценивши да он има "мању стручну и политичку тежину" како од претходника, тако и кандидата који су се спомињали за ту функцију.

Он је додао да је исто тако прилично необичан и "трансфер" Радомира Наумова из ресора енергетике на место министра вера.