Од маја без виших школа

За неколико година у нашим домовима здравља, болницама и клиникама радиће струковне медицинске сестре или, рецимо, струковни медицински радиолози, струковни зубни протетичари... Биће то само један од резултата трансформације система високог образовања у Србији. Заправо, већ од маја би уместо виших школа у нашој земљи требало да постоје искључиво високе школе струковних студија.

С дипломом струковних студија моћи ће да се ради или да се евентуално упишу једногодишње специјалистичке студије. Само ће са дипломом појединих смерова неких високих школа моћи да се наставе студије на одређеним факултетима, углавном са онима са којима високе школе потпишу споразум о сарадњи. Значи, неће бити апсолутне проходности. Студенти који су се определили за струковне студије углавном ће себи затворити врата универзитета. Моћи ће, евентуално, без полагања пријемних испита да се упишу на прву годину жељеног факултета, односно поново постану бруцоши.

– По Закону о високом образовању, убудуће неће више бити виших, већ искључиво високих школа и оне немају право да организују академске студије. Факултети су, међутим, у бољој позицији. Могу да организују и академске и струковне студије – објашњава за "Политику" професор др Милан Скакун, председник Конференције директора виших школа у Србији и директор Више туристичке школе у Београду.

Основне студије високих школа ће бити трогодишње. После тога студенти могу да иду на специјализацију. Рецимо, поменута виша школа која би требало да прерасте у високу школу струковних студија за економију и туризам организоваће и специјалистичке студије за управљање и за односе с јавношћу у туризму. Дакле, по завршетку основних студија стиче се диплома струковног економисте за туризам. А потом се може специјализирати за менаџера, директора, или за рад у пи-ар службама у хотелима, туристичким организацијама, агенцијама. Студенти ове високе школе ће моћи да наставе студије на Природно-математичком факултету у Новом Саду (одсек за туризам и хотелијерство) и на Факултету за туристички и хотелијерски менаџмент приватног Универзитета "Сингидунум" у Београду.

– Моћи ће да се упишу на четврту годину студија, уз евентуално полагање неке заиста мале разлике у испитима. То важи и за поменуту вишу (високу) туристичку школу, али и за вишу хотелијерску. Ми смо заједно радили и осмишљавали планове и програме, водећи рачуна о потребама послодаваца – каже за наш лист професор др Милован Станишић, ректор "Сингидунума".

– Ко има право уписа одређује се статутом факултета. Не можемо на трећу или четврту годину студија да примамо свршене студенте високих школа струковних студија, јер је реч о различитом концепту студија. На академским студијама академци се припремају и за научноистраживачки рад. Потпуно су нам различити планови и програми. Чак ни са струковних студија на факултетима неће моћи да се пређе на академске студије. Струковне студије су студије завршног типа – образлаже за "Политику" професор др Марко Бацковић, декан београдског Економског факултета.
Александра Бркић

--------------------------------------------------------------------------

Међународни сајам образовања

У хотелу "Београд" од 16. до 18. марта одржаће се Међународни сајам образовања "Edufair", који ће окупити више од 80 излагача – високошколских институција из земље и иностранства.

Како је саопштио организациони одбор сајма, очекује се више од 8.000 посетилаца, од тога више од 6.000 матураната из Србије, Црне Горе и Републике Српске.

Будући студенти моћи ће на сајму да сазнају цене, школарине и могућност стипендирања, као и могућност запошљавања после дипломирања.

Организациони одбор је још саопштио да ће два дана раније, 14. марта у хотелу "Хајат" бити одржан Међународни сајам образовања "MBA fair" који је посвећен искључиво пословним последипломским МБА (Master of Business Administration) студијама.

Најбоље квалификовани посетиоци моћи ће да добију парцијалне стипендије за те студије, пише у саопштењу.
Бета

-------------------------------------------------------------------------

Пет виших школа желе да прерасту у факултете

Пет виших школа у Србији поднело је захтев да прерасте у факултете, а исто толико њих је затражило да се акредитује као академија струковних студија. Преостале школе желе да постану високе школе академских студија и високе школе струковних студија.

У Србији постоји укупно 81 државна и приватна виша школа и све су предале елаборате и захтеве за акредитацију ради провере квалитета и вредновања студијских програма. Школе које не "прођу" акредитацију, неће моћи у школској 2007/08. години да упишу студенте и у том случају министар просвете одређује у којој ће школи студенти моћи да наставе школовање.

Акредитација за високу школу струковних студија кошта 400.000 динара, за високу школу 540.000, а академију струковних студија 600.000 динара. Више школе плаћају и по 180.000 динара за сваки студијски програм у школи.
Танјуг