Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Више подржати ђаке са посебним потребама

Више подржати ђаке са посебним потребама
Учитељи не праве разлику између ђака (Фото Д. Јевремовић)

Око тога да ли је инклузивно образовање добар концепт, лако се дошло до усаглашеног става на јучерашњој седници Националног просветног савета. Ромску и децу са сметњама у развоју, о којима се највише говорило када је покренута тема инклузивног образовања, треба укључити у систем редовних школа, инклузивно образовање треба побољшавати, али су мишљења о томе какви су досадашњи резултати и како се инклузија спроводи у систему образовања била подељена.

С једне стране, углавном од представника дефектолога, изнети су ставови да је инклузија недовољно припремљена, да нису утврђени стандарди учења ни направљени одговарајући планови и програми, па је много тога препуштено доброј вољи наставника и импровизацији. С друге стране, педагози, учитељи, особе са инвалидитетом, који су учествовали на јучерашњој седници, навели су да није било већих проблема у школама, да су искуства учитеља и наставника у раду са ромском и децом са сметњама у развоју углавном позитивна. Професорка др Сања Ђоковић, председница Друштва дефектолога Србије, навела је да постоји сагласност око тога да је инклузивни модел у образовању потребан да такозване специјалне школе треба трансформисати и прилагодити њихову делатност новонасталим захтевима, унапредити студијске програме.

– Не слажемо се, међутим, да сва деца треба да се школују у истом простору, јер инклузија није ствар простора него одговарајуће подршке сваком детету, као ни са ставом који смо могли чути да инклузија не препознаје дефектологе, јер они су управо кључни сарадници у земљама са развијеном инклузијом. Не делимо ни мишљење да уџбеници за сву децу и наставни планови и програми морају да буду исти, а да прилагођавање планова и програма представља дискриминацију. Треба да квалитетно припремимо и пружимо подршку деци са сметњама у развоју, а не да их некритички укључујемо у инклузивни систем, препуштајући ученике, родитеље и учитеље самосналажењу и импровизацији – рекла је проф. др Ђоковић.

Тражећи да се усвоје смернице за даљи развој установа за образовање ученика са сметњама у развоју, које су урађене на захтев Министарства просвете, али нису и примењене, проф. др Ђоковић навела је да је потребно развити бољу сарадњу редовних и школа за децу са сметњама у развоју, више укључити дефектологе у инклузивно образовање. Мирјана Илић из Савеза учитеља Србије указала је да су учитељи на инклузији радили и пре званичног увођења у школе, да постоји добра воља, али да некада недостаје довољно знања и обуке, као и да дефектолози треба да буду више укључени у систем инклузивног образовања, а сличне ставове изнела је и Марина Аризановић из Савеза удружења васпитача Србије. Данијела Вуковић, педагог и саветник у Министарству просвете навела је да је она рођена са инвалидитетом и да јој у постизању онога где је данас и стручном усавршавању нису помогле ни специјалне школе ни специјални едукатори.

– Јако ме иритира и са личног и са професионалног аспекта што се у већини популације која се бави образовањем сматра инклузивно образовање неко треће, посебно у односу на редовно и специјално образовање. Инклузивни принципи наведени су у првим члановима Закона о основама система образовања и васпитања и важе за све. Наш крајњи циљ је социјална инклузија деце, а образовање је само пут да до тога дођемо – рекла је Данијела Вуковић.

Она је додала и да није тачан податак који је изнела проф. др Ђоковић, за који је навела да је преузет од Завода за образовање и васпитање, да је више од 80 одсто деце са сметњама у развоју пре увођења инклузивног образовања било укључено у редовне школе, већ да је тај проценат био далеко мањи, око 15 одсто. Председница Националног просветног савета, професорка др Десанка Радуновић, навела је да подржава концепт инклузивног образовања, али и да је из онога што је на седници могло да се чује видљиво да је потребно више радити са наставницима како би оно било што квалитетније.

– Треба више могућности за рад, а пошто живимо у сиромашној земљи, пара немамо довољно, али да ли треба чекати боља времена или нешто радити – запитала се проф. др Радуновић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.